Награде локалним самоуправама за иновативност

Горан Триван је навео да без дигитализације свих процеса неће бити лакшег живота за грађане, привреду и оне који се баве заштитом животне средине, те да је доступност информација од кључног значаја.

"Србија је овим пројектом показала да је иновативна и модерна, а важно је да информације буду јавне и да их боље повежемо, јер некада имамо информације, а не знамо где да их тражимо и тако губимо време, новац и енергију", рекао је Триван и нагласио да је смисао да се полтика животне средине води и спроводи у локалним самоуправама.

Како каже, подизањем локалних капацитета Србија ће "процветати", а локалне самоуправе ће са информацијама које се налазе на једном месту и лако су доступне моћи да аплицирају на већи број пројеката.

"Сматрам да је ово изузетно важан пројекат, промовише иновативност у Србији која је стратешки опредељана за дигитализацију - једну модерну Србију. Србија мора да подиже капацитете, а ово је начин за то, јер без ових података нема ни пројектно-техничких документација да се изведу пројекти у вредности од близу15 милијарди евра", истакао је министар заштите животне средине.

Заменица сталне представнице УНДП-а у Србији Стелиана Недера рекла је да ће осам локалних самоуправа које су победнице "Изазова отворених података", поред финансијске подршке до 10.000 долара по пројекту, добити и стручно-саветодавну подршку у оквиру Климатског инкубатора како би даље развили идеје у зреле пројекте спремне за примену.

"У Климатском инкубатору биће израђено и софтверско решење за побољшање управљања подацима, које ће омогућити да се умреже подаци различитих локалних заједница, као и да се повежу са базама података државних институција", навела је Недера.

Додала је да ће на овај начин локалне заједнице имати податке који ће им помоћи да повећају енергетску ефикасност, као и да је идеја да се на овај начин максимално користе резултати четврте индустријске револуције кроз дигитализацију.

Осам награђених локалних самоуправа су - Ћуприја за пројекат "Стварање репозиторијума енергетске ефикасности материјала, јавних објеката и домова", Крагујевац – "Отвореним подацима у борби против климатских промена", Краљево – "Keep in touch", Крупањ – "Калкулатор за будућност", Крушевац – "Енергетски и финансијски калкулатор ново рухо града - Крушевац паметан климатски град", Сремска Митровица – "Регистар загађивача анималним отпадом", Шабац –"Пројекат прикупљања података о емисијама ГХГ насталим услед загревања домаћинстава" и Звездара – "Иновативно решење за онлајн мониторинг и анализу потрошње електричне енергије јавних објеката".

Како наводе из УНДП-а, отворени подаци стимулишу економски раст, јер стварају подстицајно окружење за развој иновација и "зелених" идеја и омогућавају привлачење "климатски паметних" инвестиција.

"Локални развој отпоран на климатске промене" је петогодишњи пројекат који има за циљ да се, кроз партнерство јавног, приватног и цивилног сектора, подржи развој пројеката који имају за циљ да се смањи емисија гасова са ефектом стаклене баште и локалне заједнице у Србији учине отпорнијима на промене климе.

Пројекат спроводи Министарство заштите животне средине, уз подршку Програма Уједињених нација за развој (УНДП) и финансијску подршку Глобалног фонда за животну средину (ГЕФ).