Сећање на убијене раднике РТС-а

Пошту страдалим радницима код споменика "Зашто?" и ове године су одали представници РТС-а, представници државних органа и породице погинулих.

Овде можете погледати цео снимак комеморације 

Након минута ћутања, у име Радио-телевизије Србије венце су положили и свеће запалили генерални директор РТС-а Драган Бујошевић и председник Управног одбора РТС-а Владимир Вулетић, као и породице убијених радника. 

Мирослав Медић, брат убијеног Синише, обратио се окупљенима запитавши – Зашто?

"Деветнаест година већ стојимо овде испред споменика 'Зашто?' да одамо пошту невино страдалима. Зашто? Зато што су светски моћници и челници НАТО пакта одлучили да први пут у историји ратних сукоба бомбардују једну медијску кућу и да је прогласе за легитимни војни циљ", рекао је Медић.

Подсетио је да су НАТО авиони бомбардовали зграду у Абердаревој улици, у густо насељеном делу, иако су знали да у њој има сваке ноћи између 150 и 160 људи – цивила који су професионално обављали свој свакодневни посао.

"Тада су на свом радном месту убијени наши најмилији, колеге, пријатељи. Зашто? Зато што нису били заштићени, зато што о њима нико осим породица није бринуо, зато што они који су то могли и који су по наредби 37 савезне владе били обавезни да ураде нису предузели ништа да заштите људе и технику. Зато што они који су призивали НАТО злочинце да гађају зграду РТС-а и да их чекају у њој те вечери нису били ту са својим колегама", рекао је брат убијеног Синише Медића.

Упитао је – Зашто нису имали право на живот? Зашто нису имали право на своје породице?

"Десеторо од њих шеснаест није било удато ни ожењено. Нису имали право на своје потомство. Нису имали право да се играју са својом децом", рекао је Мирослав Медић и указао да ћуте одговорни али и тужилаштво, и поред доказа који су му достављени и још једном упитао – Зашто?

"Деветнаест година чекамо одговор на то питање. Душе убијених су и сада овде са нама и траже правду, надамо се да ће се истина о овом злочину ипак сазнати", закључио је Медић.

Зграда РТС-а у Абердаревој погођена је у ноћи између 22. и 23. априла 1999. у 2.06 и том приликом је убијено 16 радника РТС-а.

У нападу НАТО-а погинули су: Јелица Мунитлак (27), шминкер, Ксенија Банковић (27), видео-миксер, Дарко Стоименовски (25), техничар у размени, Небојша Стојановић (26), техничар у мастеру, Драгорад Драгојевић (27), радник обезбеђења, Драган Тасић (29), електричар, Александар Делетић (30), камерман, Славиша Стевановић (32), техничар, Синиша Медић (32), дизајнер програма, Иван Стукало (33), техничар, Дејан Марковић (39), радник обезбеђења, Милан Јоксимовић (47), радник обезбеђења, Бранислав Јовановић (50), техничар у мастеру, Милован Јанковић (59), прецизни механичар, Томислав Митровић (61), режисер програма, и Слободан Јонтић (54), монтер.

Челници НАТО-а су тврдили да је напад био оправдан, а специјална комисија Хашког трибунала која је испитивала и случај бомбардовања РТС-а, није предложила Тужилаштву да покрене кривични поступак.

Стручњак Амнести интернешенела за Балкан Шан Џоунс рекла је на десетогодишњицу напада да је бомбардовање РТС-а било ратни злочин.

"Бомбардовање седишта српске радио-телевизије било је намеран напад на један цивилни објекат и као такав представља ратни злочин", изјавила је 2009. године Шан Џоунс.

Међународна организација за људска права "Хјуман рајтс воч" саопштила је 2000. године да није било никаквог оправдања за бомбардовање зграде Телевизије.

У знак сећања на погинуле, у београдском Ташмајданском парку, код зграде РТС-а, подигнут је споменик "Зашто?", којим породице и пријатељи страдалих постављају питање зашто су они погинули.

И данас у 14.06 испред споменика окупиле су се породице, колеге и пријатељи наших погинулих колега.