На шта се жале српски туристи и ко се жали на њих?

Тајланд, али и многе друге егзотичне земље постају све популарније туристичке дестинације међу српским туристима, али о правилима понашања наши туристи изгледа нису у потпуности упознати.

Иако их у агенцијама упозоравају на разлике у традицији и културама појединих земаља, неретко се ипак догоде непријатности. Па наши туристи, агенцијама преко којих одлазе на путовања, све чешће упућују жалбе без икакве основе.

"С обзиром на то да се не води пуно рачуна и не читају се обавештења на брошурама туристичких агенција, велики број тих рекламација је неоснован, то нам доноси одређене проблеме да не можемо путницима да објаснимо да је неопходно пре закључивања уговора о путовању да се добро распитају, добро прочитају све услове под којим уплаћују неки аранжман. Решавање жалби је предвиђено и Законом о туризму и врло је јасна процедура", каже директор "Јуте" Александар Сеничић.

Наши туристи жале се – на казне за непрописно паркирање, сметају им комарци, превише слано море, много риба у плићаку, превисоке температуре. Неки захтеви и коментари, умеју и да насмеју.

"Имали смо прошле године ситуацију када смо једну госпођу обавестили да је лет у раним јутарњим сатима, а она нам каже – 'може ли да се одложи за мало касније, због детета да би се наспавало?' А био је у питању чартер лет. Аутобус је једном чекао пола сата да крене из Београда, јер је један путник инсистирао да понесе џак кромпира, јер је кромпир у Грчкој скуп", описује Бојан Стефановић, власник туристичке агенције.

И страни хотелијери жале се на понашање српских туриста.

"Ми имамо хотеле са пет звездица који инсистирају на одређеном кодексу облачења када се долази на оброке у оквиру хотела. Ту наши туристи нису у доброј сарадњи са локалним хотелијерима, имамо жалбе и на понашање на самим екскурзијама. Сакрални и верски објекти који се обилазе такође захтевају одређене процедуре, начине облачења и понашања", истиче Сеничић.

"Српски туристи се најчешће жале на удаљеност смештаја од мора"  

У Министарству туризма кажу да некада проблем може бити много озбиљнији него што се чини, и да наши туристи, често тога нису свесни.

"Ти озбиљнији проблеми се решавају у тој земљи у којој је путник и отпутовао. Он би требао да се обрати полицији, нашем Конзулату у тој земљи, а наравно у томе треба да им помогне туристичка агенција која организује то путовање", каже Вера Божић из Министарства туризма, трговине и телекомуникација.

Најчешће жалбе европских туриста односе се на лошу услугу авио-компанија, а српских на храну и удаљеност смештаја од мора.

Страни хотелијери кажу да су српски туристи слични руским. Воле да се жале на ситнице, понекад прете и тужбом, али по повратку кући, обично све забораве. За разлику од туриста из Западне Европе који све проблеме решавају, тек по повратку са одмора, и то најчешће тужбом.