Сарадња ИТ компанија и установа културе у процесу дигитализације

У Дому Народне скупштине организована је конференција "Култура и ИТ сектор", на којој је било речи о култури у дигиталном окружењу и сарадњи установа културе и ИТ сектора са циљем представљања културног наслеђа и савременог стваралаштва кроз савремене технологије.

Конференција, коју је организовало Министарство културе и информисања, окупила је представнике институција културе, привреде и невладиног сектора.

Разговарало се о системском развоју процеса дигитализације културног наслеђа и савременог стваралаштва, 3Д скенирању у дигитализацији културне баштине, 3Д мапирању, дигитализацији и архивирању археолошке грађе са Виминацијума, смерницама за дигитализацију културног наслеђа, моделирању културне баштине помоћу техника проширене и виртуелне стварности.

Државни секретар за информисање Александар Гајовић нагласио је да сарадња установа културе, државних, научно-истраживачких институција и ИТ сектора представља систематски приступ дигитализацији у Србији.

"Међуресорна, мултидисциплинарна сарадња омогућава, с једне стране, квалитетно представљање наше културне баштине најширој публици, а с друге, води стварању велике базе података отворене за јавност и научно истраживање", рекао је Гајовћ.

Додаје да је процес дигитализације препознат као најважнији катализатор иновација, конкурентности и раста.

Када је реч о култури, један од циљева дигитализације, према Гајовићевим речима, јесте виртуелни простор у коме би српско културно наслеђе и савремено стваралаштво били представљени најширој домаћој и страној јавности.

Указао је да је Сектор за развој дигиталне инфраструктуре у области културе и уметности Министарства културе покренуо низ активности у циљу систематског уређења области дигитализације културног наслеђа и савременог стваралаштва, нагласивши неопходност измене законских аката како би се уредило цело поље дигитализације.

Државни секретар је подсетио да је Министарство културе донело Правилник о дигитализацији библиотичке грађе и извора – први правни акт у области културе који регулише процес дигитализације и додао да ће ускоро на Влади бити усвојене Смернице за дигитализацију културног наслеђа са свим стандардима који морају да се испуњавају у техничком смислу.

"До краја године покренућемо Национални портал културе Србије, а током наредне године централни регистар дигитализоване грађе и дигитални водич са свим дигиталним садржајима установа културе доступним на једном месту", рекао је Гајовић.

Директор Канцеларије за информационе технологије и електронску управу Михаило Јовановић нагласио је да је дигитализација један од приоритета актуелне Владе.

Констатовао је да тренутно у Србији има 45.000 запослених у ИТ сектору и да је потребно још око 20.000 ИТ стручњака, као и да је покренут низ мера како би се то остварило, почев од самог система образовања, те је тако информатика обавезан наставни предмет од петог разреда, а на факултетима је ове године уписано 20 одсто више студената.

Јовановић је као један од циљева поменуо и транспаретну, ефикасну јавну управу за шта је потребна доступна електронска управа и рекао да је Народна скупштина усвојила Закон о електронском пословању, као и да очекује да Закон о е-управи уђе у скупштинску процедуру до краја године.

Поменуо је и да се 95 одсто података из матичних књига данас налази у централном регистру што је важно како грађани више не би носили те податке од шалтера до шалтера.

Саветник премијерке за ИТ сектор и дигитализацију Ненад Пауновић рекао је да је модернизација у сваком сектору један од основних приоритета Владе Србије, а у фокусу актуелног кабинета јесте култура која је доста дуго била запуштена.

Истакао је да су задовољни што се процес дигитализације у култури одвија убрзано како би се културно наслеђе и савремено стваралаштво учинили доступним најширој јавности.

Пауновић је приметио да дигитализација мења начин производње, представљања и конзумирања културних садржаја и представља простор да српски уметници представе свету свој рад и своју земљу и олакшава размену са светом и сарадњу.

Партнери државе у процесу дигитализације су компаније "Мајкрософт" и "Телеком Србија".

Директор "Мајкрософта" у Србији Жељко Вујиновић сматра да процес дигитализације у култури треба да се убрза и да он има вишеструки значај, а извршни директор за ИТ подршку и ИКТ сервиса "Телекома" Милан Симић изразио је задовољство што је дигитализација један од приоритета Владе Србије.

Поменуо је неколико успешних пројеката у којима су учествовали попут интерактивне изложбе о Михајлу Пупину, Теслин времеплов, дигитализацију архиве и збирки манастира Хиландар чиме је та богата збирка учињена доступном јавности у Србији.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 15. јануар 2025.
-4° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње