Игром и учењем против предрасуда

Кањижа је на само 15 километара од мађарске границе, али у овом граду не постоје границе –бар када је реч о кампу у коме се средњошколци различитих нација надмећу кроз игре спретности и знања.

"Сама иницијатива је кренула од једноставне идеје да је учење најбољи начин да се предрасуде превазиђу. Једно од начина су и такмичења овог типа", истиче Бојан Грегурић из Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине.

Такмичење је занимљиво, али оно што је најинтересантније у кампу јесте дружење – кажу учесници.

Овогодишњи камп окупио је готово 150 ученика из шеснаест војвођанских школа. Овде се говори српски, мађарски, румунски, русински и словачки језик. Упркос различитим језицима учесници се споразумевају без проблема.

У то нас уверава и петнаестогодишњи Тибор Луцак из Мађарске, која први пут има своје представнике у кампу.

"Уз помоћ организатора лако смо премостили језичке баријере, јер у сваком тиму постоји ђак који зна и српски и мађарски језик", објашњава Тибор.

Игре на песку, базену, оријентиринг. И уз тимски рад до нових сазнања.

Тако ђаци упознају нове другаре, а професори добијају нове ученике.

"Већ сада они нас позивају да дођемо у њихове градове, долазили су и претходне године код нас у град у госте, тако да негде добијам нове ђаке, нову децу", каже професор српског језика и књижевности у Гимназији "Жарко Зрењанин" из Врбаса Младен Ђуричић.

Већина је овде први пут, али има и оних који су се ове године у Кањижу радо вратили. И научили нешто ново.

"Да, није битно које смо у ствари националности. Ми смо овде сви исти, прелазимо исте препреке", рекао је Ђуричић.

Колико се ђаци добро проводе у кампу, показује и то што једва чекају следећу годину да се поново друже. До тада се такмиче јер екипа која победи добија наградно путовање. И то, симболично, ван граница земље.