Како изабрати будуће занимање?

Како изабрати школу, факултет и будуће занимање? Да ли се одлучити за професију коју волимо или изводити економску рачуницу? Послушати себе или родитеље? Савет за ту важну животну одлуку требало би да да и школски психолог. Ученици Пете београдске гимназије пролазе неколико тестова способности и тест интелигенције, након чега се боље види колико су реалне могућности за упис жељеног факултета.

"Треба слушати родитеље, чути родитеље, али не онако послушати сто посто јер неки пут и родитељи имају своје амбиције које нису адекватне ономе што дете јесте. Са њима стварно доста разговарам и кажем ако не волите то што радите, то је као да сте 40 година на условној слободи, јер посао који се не воли је јако тешко радити. Оно што је једном Душко Радовић рекао то је, два пута у животу морате да сте паметни, кад бирате занимање и кад бирате партнера, ако тад нисте паметни, морате бити паметни целога живота", објашњава Гордана Николић, психолог у Петој београдској гимназији.

Поред афинитета ученика, треба ослушкивати и како дише тржиште рада, савет је из Националне службе за запошљавање. Кажу да послодавци највише траже оне који поседују знања из области информационих технологија, банкарства, финансија, затим лекаре, фармацеуте, правнике. С нижим степеном стручне спреме најбрже се запошљавају заваривачи, бравари, пекари, књиговође, медицинске сестре, трговци.

"Може се сигурно саветовати и у наредном периоду да ће информационе технологије свакако заузимати примат. Свако лице после 12 месеци спада у категорију дугорочно незапослених и око 68 посто тих лица на нашој евиденцији улази у ту категорију, али опет ова лица из делатности, струка, која лакше долазе до посла свакако негде после три месеца или краће од годину дана могу да се запосле", наводи Зоран Мартиновић, директор Националне службе за запошљавање.

Пут до посла за многе би био лакши и када би образовне институције ускладиле своје програме са потребама тржишта рада.

"Постоји нажалост висок степен неусклађености што се може видети и сазнати управо на основу података од тржишта рада, док на једној страни имамо веома велики број оних који траже посао и где се за једно радно место појављује по неколико стотина стручњака високог образовања одређеног профила, толико на другој страни нема довољно оних који су спремни да се запосле, тако се конкурси за стручњацима одређених профила понављају више пута", објашњава проф. Хасан Ханић, економски аналитичар.

Онима који ће се издржавати искључиво од посла, стручњаци саветују да добро размисле о заради коју им може донети будуће занимање.