Споменик подунавским Швабама у Бачком Јарку – "Србија и Немачка граде другачију будућност"

После седам деценија споменик жртвама у месту које је крајем Другог светског рата претворено у логор, који је у смрт одвео више од шест и по хиљада подунавских Шваба, углавног жена и деце. 

Признајући да је говор на том месту за њега тежак, премијер поручује да српски народ, поштујући све жртве, показује своју величину. 

Вучић је подсетио да је почетком 20. века у Бачком Јарку живело 2.127 Немаца, 47 Мађара и двоје Срба, док у том месту данас живе готово само Срби, већином људи који су дошли из Босне и Херцеговине, неки бежећи од усташког ножа.

Приметио је, међутим, да се не би сложио са црквеним великодостојницима који су о представницима немачке државе који су данас присуствовали откривању спомен обележја говорили као о нашим гостима, јер, поручио је: "На овој нашој земљи, у Србији, свако ко је позван није гост, већ је домаћин. Ми не бирамо људе по вери и националности, већ по поштењу и доброти".

Како је навео, оваквим поступцима као што је подизање спомен обележја туђим жртвама, пре свега правимо цивилизацијску разлику и у односу на наше понашање некада, али и у односу на неке друге, јер се величина народа не мери бројчано, већ по односу према туђим и сопственим жртвама.

"Има много невино страдалих и нисам данас овде да бих говорио о злочинима СС дивизије, данас сам овде да говорим о ономе што смо ми некада погрешно учиунили јер само тиме улазимо у ред великих народа, само тиме ћемо заслужити поштовање наших жртава и у Јасеновцу и Јадовну, до Херцеговине и Пребиловаца", рекао је премијер.

Навео је да, када је договарана изградња овог спомен обележја, неки нису у то веровали и поменуо је да је слично било када је посетио гробље Мађарима у Суботици те да су и тада грађани након његовог обраћања схватили да говори из срца и да мисли то што прича.

"И вама, немачки пријатељи, кажем да сте овде једнако добродошли", рекао је Вучић и указао на потребу међусобног поштовања и да заједно градимо много другачију будућност него што нам је била прошлост.

Изразио је велику захвалност канцеларки Ангели Меркел на свој помоћи и подршци коју је пружила Србији па и када су нам неки уводили санкције, и подвукао да смо ми то запамтили и никада нећемо заборавити.

Како је рекао, има право да то каже овде где је на изборима за председника добио двотрећинску подршку бирача наводећи да је Србија од 1912. године прошла кроз много ратова и голгота, да нас ниједна несрећа није заобишла и да смо у томе изгубили толико народа да би нас сада, да тога није било, било троструко више.

Вучић је поручио да морамо да водимо одговорну политику, а то је поштовање свих других, уважавање свих других жртава, али и наших, пре свега са погледом у будућност - наше деце наших унучића.

Поновио је да српски народ, ма колики био, показује да уме да поштује и жртве других народа, те да ће само тако заштитити наше жртве и показати своју величину.

"Ово је ваша земља, осећајте се на своме и понашајте се на такав начин", рекао је Вучић обраћајући се Хансу Суприцу, председнику Савеза удружења Поднувских Шваба Немачке.

Он је рекао и да данас не постоји ниједно место у Немачкој у којем нема Срба који тамо ради и зарађује за свој хлеб. Поручио да жели да мање Срба иде у Немачку за хлебом, али је приметио да истовремено све више Немаца долази у Србију да ради и послује.

"Живело српско-немачко пријатељство - живела Немачка, Живела Србија", завршио је Вучић. 

Поред Вучића, откривању и освештању споменика присуствовали су и амбасадор Немачке у Србији Аксел Дитман, министар за рад Александар Вулин, председник Покрајинске владе Игор Мировић, председник Скупштине Војводине Иштван Пастор, као и директор Конрад Аденауер Фондације за Србију и Црну Гору Норберт Бекман-Диркес.

Дитман: Немачка и Србија партнери

"Освештање спомен-обележја подунавским Швабама у Бачком Јарку значајан је догађај за нас, а чињеница да су се Немци и Срби окупили овде данас показује колико смо далеко дошли у настојањима да се измиримо и савладамо прошлост", поручио је амбасадор Немачке у Србији Аксел Дитман.

Дитман је казао да су Немачка и Србија данас партнери, а припадници немачке мањине интегрисани у српско друштво и негују своју културу и језик.

"Немачка и Србија су партнери у Европи и Немачка се снажно залаже за европски пут Србије. Знамо за мрачну прошлост али заједно гледамо у будућност", рекао је Дитман на церемонији освећења спомен обележја.

Захвалио је свима који су протеклих година допринели и омогућили да се спомен обележје подигне, а пре свега Удружењу подунавских Шваба и Националном савету немачке мањине у Србији.

Дитман је додао да немачка влада и сама канцеларка Ангела Меркел придају велики значај спомен обележју, као и изасланик владе Немачке Хартмут Кошик, који због болести није могао да дође на свечаност.

"Прошло је много година док смо успели да подигнемо споменик, а захваљујући институцијама Србије, омогућена је његова реализација", казао је Дитман посебно се захваливши премијеру Александру Вучићу на присуству и личном доприносу јер, како је рекао, без њега то не би било могуће.

Истакао је да се данас налазимо на месту са мрачном историјом где су 1944. до 1946. изгубили животе Немци и други народи, као и да се њима овим одаје почаст.

Дитман је навео да је Други светски рат, који је изазвала нацистичка Немачка, подстакла огромну патњу становницима Југославије, али и да су се неправда и прогон десили и после ослобођења од нацистичког терора, те да је Бачки Јарак био део те историје.

"То не смемо заборавити и будуће генерације не смеју заборавити шта се овде догодило", закључио је Дитман.

Супритс: Мирољубиво разумевање српског и немачког народа

Данас показујемо врхунац мирољубивог разумевања између српског и немачког народа, поручио је председник Удружења подунавских Шваба Немачке Ханс Супритс.

Спомен-обележје у Бачком Јарку подигнуто је управо на иницијативу тог удружења.

Обраћајући се окупљенима Супритс је истакао да данас нема места међусобним оптужбама, већ овај дан треба да нас приближи још више једне другима, да са поверењем можемо да гледамо у будућност и уједињену Европу.

“Ово је за нас велика ствар да можемо да испунимо нашу хришћанску дужност и да сачувамо сећање на наше претке”, рекао је Супритс.

Како је рекао, у Бачком Јарку од децембра 1944. до априла 1946. године умрло је око 7.000 деце мајки и старих због понашања недостојног човека, а међу онима који су успели да оду у Немачку био је и сам Супритс.

Они који су дошли у Немачку, своју нову домовину, навео је, нису трагали у овим крајевима за кућама и њивама, већ за гробљима, како би са цвећем и свећама дошли да одају пошту најближима.

Ту мирољубиву намеру становништво је прихватило са поштовањем, у складу са хришсћанском традицијом, рекао је Супритс.

"Преко гробова је пружена рука разумевања и помирења и полако је почело суочавање са заједничком, болном историјом", поручио је Супритс.

Он је рекао и да подунавске Швабе никад нису колективно осудиле српски народ, већ су срећни и поносни на више од 200 година заједничког живота током којих су створене друштвене и економске везе за добро свих.

"Немачка, наша нова домовина, види Подунавске Швабе као миротворце и градитеље мостова ка нашој бившој домовини и људима који овде живе. За још више сусрета ти мостови не смеју бити једносмерни, већ се њима поносно мора корачати у оба правца, јер ће се само тако стварити истинско разумевање народа", рекао је Супритс.

Он је поручио да текст са обележја треба да подсећа да су овде различите нације живеле у миру док их националиситчка заслепљеност није раздвојила, уз велике жртве.

“Нека се са овог места шаљу сигнали мира и поштовања, да се нешто слично не понови”, рекао је Супритс.

Крајем Другог светског рата село Бачки Јарак претворено је у концентрациони логор за немачке цивиле, који су остали на подручијма под југословенском влашћу.

Логор је постојао од 2. децембра 1944. до 17. априла 1946. и у њему је умрло око 7.000 људи, углавном жена и деце, од глади, болести и злостављања.

Споменик страдалима постављен је у претходних месец дана, на иницијативу Удружења подунавских Шваба Немачке, који су га подигли уз помоћ покрајинске и локалне администрације.

Обележје је у облику мермерног крста, са натписом: "Овај споменик чува сећање на наше суграђане, подунавске Швабе, који су у логору за интернирање у Бачком Јарку страдали и нашли овде вечни мир. Нека почивају у миру, ми их нећемо заборавити".

Венце на споменик у Бачком Јарку положили су потомци жртава, верски поглавари и бројни грађани.