Годишњица злочина над Бошњацима из Сјеверина

Отмица се догодила 22. октобра 1992, када су аутобус на мосту преко Лима, у месту Миоче, зауставили припадници јединице "Осветници", која је деловала под окриљем Војске Републике Српске и после легитимисања, извели само Бошњаке - 15 мушкараца и једну жену, потом их камионом одвезли у правцу Вишеграда, где су их претресли, претукли и стрељали на обали Дрине.

Жртве овог злочина су: Мехмед Шебо, Медредин Хоџић, Зафер Хаџић, Медо Хоџић, Рамиз Беговић, Дервиш Софтић, Митхад Софтић, Мујо Алихоџић, Алија Мандал, Сеад Пецикоза, Мустафа Бајрамовић, Хајрудин Сајтаревић, Есад Ђихић, Идриз Гибовић, Рамахудин Ћатовић и Мевлида Колџић. 

Посмртни остаци Медредина Хоџића пронађени су у језеру Перућац 2010. године, док се за телима осталих још трага. 

У ноћи која је претходила овој отмици, непознати починиоци су из Сјеверина присилно одвели Сабахудина Ћатовића, брата Рамахудина Ћатовића. Ни његово тело до данас није нађено. 

Пред Окружним судом у Београду 2005. године за отмицу Бошњака и њихово убиство, што је квалификовано као ратни злочин против цивилног становништва, правоснажно су осуђени на 20 година затвора Милан Лукић, Оливер Крсмановић и Драгутин Драгићевић, а на 15 година Ђорђе Шевић. Отмица Сабахудина Ћатовића није била обухваћена тим кривичним поступком. 

Хашки трибунал је заповедника јединице "Осветници" Милана Лукића је осудио 2012. године на казну доживотног затвора због злочина у Вишеграду.

Породице убијених Сјеверинаца безуспешно су покушале да добију обештећење за убиство својих најближих, туживши Србију 2007. године због њене подршке ВРС-у, као и због њене одговорности за неспречавање овог злочина и обавезе да заштити грађане пограничног подручја у време трајања оружаног сукоба у суседној БиХ. 

Након више од шест година суђења, њихова тужба је одбијена, а поступак се тренутно налази пред Европским судом за људска права.

Суд у Србији одбио је да разматра повезаност тадашњих власти Србије и Републике Српске и није нашао да је држава одговорна због необезбеђивања државне границе, људи и имовине у близини подручја захваћеног ратом, на шта су органи унутрашњих послова и војске били обавезани по тадашњим прописима.