Годишњица Петог октобра

Навршава се 16 година од масовних демонстрација грађана Србије које су довеле до одласка са власти председника Савезне Републике Југославије, Слободана Милошевића.

Петооктобарски протест у центру Београда је организован пошто је Изборна комисија оспорила победу кандидата Демократске опозиције Србије Војислава Коштунице на изборима за председника СРЈ одржаним 24. септембра 2000. године.

ДОС је позвао грађане да се 5. октобра 2000. окупе испред Савезне скупштине и супротставе изборној крађи коју је Савезна изборна комисија спровела по налогу Милошевићевог режима.

ДОС је ултимативно затражио да Слободан Милошевић до четвртка, 5. октобра, у 15 часова, призна изборну вољу грађана изражену на савезним, председничким и локалним изборима одржаним 24. септембра.

Захтевано је и да генерални директор, главни уредник и уређивачки колегијум Радио-телевизије Србије поднесу оставке, да РТС промени уређивачку политику и омогући објективно информисање о збивањима у Србији.

Савезна изборна комисија је саопштила да је Коштуница освојио 49 одсто гласова, а њен председник Боривоје Вукичевић је изјавио да су приведене крају припремне радње за други круг председничких избора 8. октобра.

Коалиција 18 опозиционих странака је тврдила да је њихов кандидат освојио 52,54 одсто гласова и одбацила могућност одржавања другог круга.

Председнички кандидат ДОС-а затражио је од Слободана Милошевића да призна пораз у првом кругу председничких избора и указао на опасност избијања отворених сукоба у Србији.

Србија у Београду

Присталице ДОС-а су од раног јутра пристизале у Београд, организовано из целе Србије, предвођене опозиционим лидерима. Полиција је безуспешно покушавала да заустави колоне демонстраната на локалним и регионалним путевима у унутрашњости Србије и на свим прилазима Београду.

Око 15 часова грађани окупљени испред Скупштине СРЈ су, први пут, покушали су да уђу у то здање. Потом је велика група људи, око 15.35, кроз прозор ушла у зграду парламента. Полиција је успела да великом количином сузавца растера знатан број људи са платоа испред Скупштине СРЈ.

Више десетина грађана је око 16 часова поново ушло у Савезну скупштину, а полицајци који су до тада чували зграду су се повукли. Из десног крила Скупштине вијорио се густ дим, а готово сва стакла на згради су полупана.

Током сукоба полиције и демонстраната, чула се и пуцњава из ватреног оружја. Командир београдске полиције је око 17 часова затражио разговор са представницима ДОС-а. Око 18 часова припадници полицијске станице у Улици Мајке Јевросиме положили су оружје и прикључили се демонстрантима.

Полиција је бацила сузавац и у близини зграде Радио-телевизије Србије, док је багер кренуо да се пробије до улаза. Зграда РТС-а у Таковској улици је потом запаљена, а редовни програм РТС-а је престао да се емитује после 17 часова.

ДОС је формирао кризни штаб за кључне функције у земљи, у координацији са новим председником, а представници ДОС-а разговарали су током ноћи са челницима државне и јавне безбедности.

Ноћ славља и стрепње

Новоизабрани председник СРЈ Војислав Коштуница обратио се предвече грађанима са терасе Скупштине града Београда, а потом и путем РТС-а.

Стотине хиљада људи су током целе ноћи биле у центру Београда, славећи победу, али и стрепећи од могуће интервенције војске и других безбедносних формација бившег режима.

У демонстрацијама је настрадало двоје, а повређено је 65 људи. Погинула је активисткиња ДСС-а Јасмина Јовановић из Милошевца код Велике Плане, која је пала под точкове камиона. Момчило Стакић из Крупња преминуо је од последица срчаног удара.

Спомен-обележје са ликом Јасмине Јовановић откривено је 5. октобра 2002. године у парку између улица Кнеза Милоша, Сарајевске и Мостарске петље, недалеко од места где је погинула.

Војислав Коштуница је 7. октобра 2000. положио заклетву пред посланицима Савезне скупштине и постао први демократски председник СРЈ.

Слободан Милошевић је у априлу 2001. ухапшен због финансијских малверзација, а два месеца касније је изручен Хашком трибуналу, где му је суђено за геноцид у Босни и Херцеговини, ратне злочине и злочине против човечности у Хрватској и на Косову.

Бивши председник СРЈ и Србије умро је 11. марта 2006. године од инфаркта, у својој ћелији у Схевенингену.