Одржана Парада поноса уз строге безбедносне мере

Парада поноса у Београду одржана је централним градским улицама, од Трга Славија до Трга републике где је завршена концертом, а протекла је без инцидената.

Окупљање учесника параде, који су носили носе заставе дугиних боја и друга обележја ЛГБТ заједнице, почела је око 11 часова на Славији, одакле је нешто после поднева кренула поворка. 

Учесници Параде поноса завршили су шетњу до Трга републике, где је одржан концерт којим је та манифестација званично завршена. Окупљене су забављали Марина Перазић, Бојана Стаменов, Наташе Беквалац, као и познати београдски ди-џеј Вања Бурсаћ.

Учесници параде кретали су се Улицом краља Милана, од Славије до Трга републике, а трасу су обезбеђивале јаке полицијске снаге.

На почетку колоне организатори Прајда носили су транспарент у дугиним бојама на којем је писало "Љубав мења свет". Атмосфера у колони је била весела, учесници су играли уз музику са разгласа, певали и махали заставицама, а носили су и велику заставу у дугиним бојама.

Током проласка центром града, учеснике Прајда су поздрављали поједини грађани са балкона.

Међутим, било је и другачијих порука, па је млађи мушкарац са прозора зграде у близини Палате Албанија махао српском заставом, а испод прозора спустио транспарент на којем је писало "Рекриминализација содоме".

Почетак шетње прогласила је кума Прајда Мирјана Карановић, која је рекла да свако нађе начин да се ослободи страха и ослободи свој простор слободе.

"Људски живот је драгоцен, а право да га живимо слободно је неприкосновено", поручула је Карановић којој је ова титула припала због, како је наведено, залагања за људска права и толеранцију.

Један од организатора параде Бобан Стојановић рекао је да је велики корак што се Прајд ове године одржава у мирној, веселој и опуштеној атмoсфери.

"Оно што разликује почетак Прајда ове године је да град живи", рекао је Стојановић истичући да је био и циљ да манифестација не изазива колапс. Навео је да је важно да се са Параде пошаље порука, пре свега, припадницима ЛГБТ заједнице, да је ово и њихов град и земља. 

Горан Милетић, такође организатор Прајда, рекао је да му се чини да је било мање полиције него претходних година.

Учесници параде су се током шетње зауставили на Теразијама, код Споменика обешеним родољубима, како би изразили солидарност са припадницима ЛГБТ заједнице широм света "који су нападани и пребијани само зато што су ЛГБТ".

Учесницима су се обратили ЛГБТ активисти из Турске који су поручили окупљенима да је Прајд у Београду велика ствар и да су ЛГБТ права универзална.

"Верујте ми, бићемо слободни", поручила је активисткиња из Турске.

Подршка званичника и амбасадора 

На Паради поноса учествовали су и народни посланици, бивши и садашњи министри, као и градоначелник Београда.

Министарка за државну управу и локалну самоуправу Ана Брнабић изјавила је да је одржавање Параде поноса трећу годину за редом веома значајно и да је то озбиљан помак кад је реч о правима ЛГБТ заједнице.

Градоначелник Београда Синиша Мали нагласио је да је учињено све да овај скуп прође безбедно.

Сада се много мање прича о овоме као о проблему, очекујемо да ће све проћи мирно и да ћемо и наредне године имати овакве манифестације, поручио је Мали.

Прајду су присуствовали и шефица Преговарачког тима са ЕУ Тања Мишчевић и повереница за равноправност Бранкица Јанковић, председник скупштинског Одбора за људска и мањинска права Мехо Омеровић, лидер ДС Бојан Пајтић, Марко Ђуришић из СДС.

Тања Мишчевић је поручила да је одржавање Параде поноса у Србији отворило врата да се нека питања, попут хомофобије или правног статуса, разматрају и у највишим државним телима. Председник скупштинског Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова Мехо Омеровић каже да ово показује спремност нашег друштва да прихватимо различитост и спремност државе да се одупре свима онима који би да крше закон.

Ту су били и страни амбасадори у Србији - шеф делегације ЕУ Мајкл Давенпорт, амбасадори САД, Немачке и Италије, Кајл Скат, Аксел Дитман, Ђузепе Манцо, те шеф Делегације УНХЦР Фридрих Шодер, као и посланица у Европском парламенту Тања Фајон.

Давенпорт је поручио да одржавање Параде поноса шаље врло позитивну поруку кад је реч о поштовању основних људских права у Србији. 

Учеснике су пратиле и бројне новинарске екипе из земље, али и из иностранства.

Јаке безбедносне мере обезбеђују скуп

Полицијски кордони били су распоређени дуж трасе којом се креће Парада поноса. Биле су постављене и заштитне ограде на више пунктова, на улицама су били припадници полиције у опреми за разбијање демонстрација, борна кола, коњичка бригада, а центар града је надлетао хеликоптер.

Полицијски кордони су били постављени и дуж Немањине улице, а попречне улице Светозара Марковића и Ресавска су биле затворене за саобраћај. Испред зграде Владе Србије такође су се налазили припадници полиције са опремом за разбијање демонстрација, а Улица Кнеза Милоша је била проходна само до Немањине, одакле је полиција упућивала возила или ка железничкој станици или ка Славији.

Биле су измењене и поједине линије и трасе градског превоза, а трамвајски и тролејбуски саобраћај је обустављен.

Полиција је пре почетка шетње у Кнез Михаиловој улици код Калемегдана, зауставила групу верника који су желели да протестују против те манифестације. У колони је било неколико грађана који су носили траспаренте и иконе, а међу њима су две особе биле обучене као православни свештеници.

Носили су транспаренте на којима је писало "Демокатија једнако содомија", "Бог и морал светла лица, брак и деца, породица", "Не содомској револуцији".

Полицајци им нису дозволили да наставе шетњу Кнез Михаиловом улицом.

Раније данас неколико грађана је стајало испред цркве Светог Марка држећи транспаренте "Срамоту никад у јавном животу".

Танјуг јавља да је његов репортер видео мушкарца у маскирним панталонама и у белој мајици с грбом који је подсећао на полицијску значку, а кога је полиција најпре легитимисала, затим претресла и одвезла полицијским колима уз ротацију. Међутим, РТС-у у МУП-у то није потврђено. 

Учесници параде могли су да уђу на четири локације и то на Зеленом венцу код Призренске улице, код зграде Генералштаба на углу Кнеза Милоша и Немањине улице, код Правног факултета на углу Београдске и Булевара краља Александра, као и на Тргу Славија код Београдске улице где су добијали промотивне наруквице.

Прва Парада поноса организована је 2001. године, када је учеснике пребила група хулигана и присталица десничарских организација, а од тада до данас из безбедносних разлога надлежни су је отказивали три пута - 2011, 2012. и 2013. године.

Парада поноса је планирана 2004. године, али су је организатори отказали након мартовских немира на Косову и Метохији и паљења џамија у Нишу и Београду.

Наредна је била заказана 2009. године, али је отказана, јер организатори нису желели да прихвате препоруке МУП-а да се манифестација одржи на другој, безбеднијој локацији.

Парада поноса одржана је 2010, 2014. и 2015. године.