Горак укус српског меда

Колико данас у оптицају има фалсификованог меда не зна се тачно, јер је Институт за ветеринарство из Београда последње истраживање тржишта урадио – пре 13 година. Тада је утврђено да је две трећине меда неисправно.  

Управа за ветерину је крајем прошле и почетком ове године узела већи број узорака за анализу меда како би се утврдило стање на тржишту, али ти резултати још нису објављени.  

Србија није ништа специфично у односу на свет због појаве фалсификовања те благодетне намирнице, јер је, после маслиновог уља, мед производ за исхрану који је најчешће кривотворен.

У просеку се у Србији годишње произведе између седам и осам хиљада тона правог меда. Из Савеза пчеларских организација Србије поручују да, међутим, у трговинама доминирају фалсификати.

Најједноставнији начин да се добије фалсификовани мед јесте да се обични шећер отопи помоћу воде у густи сируп и помеша са природним медом. Тако се повећава количина меда. Уместо шећера, може се узети и глукоза, која долази у трговину у облику густог сирупа.

Чак и када је у продавницама артикал који има налепницу са називом меда, то не мора бити поуздани знак да се то што на њој пише заиста и налази у тегли.

"Ако је нетачно означен, рецимо пише багремов мед, а није багремов иако је 100 одсто природан, онда је то фалсификат", истиче проф. Душанка Милојковић Опсеница са Хемијског факултета. 

Како препознати фалсификовани мед

У народу су распрострањене бројне теорије о томе како да препознамо мед који је "лажан". Од тога да прави мед има непрекидну нит приликом пресипања до тога да природни мед није лепљив. 

Стручњаци упозоравају да ништа од тога није тачно, те да се фалсификати могу утврдити једино лабораторијским проверама и то применом више метода.

"И ми који то радимо, имамо искуство, опрему и довољно знања, обично урадимо по неколико метода па размотримо са разних страна да утврдимо шта је фалсификат", напомиње проф. Милојковић Опсеница. 

Најчешћа заблуда је то да треба куповати течан мед јер онај који се "ушећери" није прави. Поуздани знак да је мед прави управо је кристализација јер само потпуно чист мед има то својство.

"Једино хомогено кристалисани мед од дна до врха тегле може бити поуздани знак правог меда, јер се фалсификати праве да не кристалишу, како би могли што дуже да стоје у рафовима продавница", каже председник Савеза пчеларских организација Србије Родољуб Живадиновић.

Примера ради, у Русији и Норвешкој је ситуација сасвим супротна јер је потрошачима одмах сумњиво када виде течан мед.

Вишемилионска штета за привреду 

Да производња те слатке намирнице и није баш толико "слатка" указује и податак да се "природно" произведен мед продаје по цени од 600 до 900 динара по килограму, док "лажни" мед кошта од 400 до 500 динара.

Међутим, то што је цена већа ипак не мора да значи да је мед прави јер пчелари често лажни мед продају по цени правог и тако заваравају купце.

С друге стране, и пчеларима и купцима иде наруку да се определе за нижу цену. Продавци се воде тиме да ће брзо и лако зарадити ако продају по ниској цени и тако брзо "окрену" новац.

Муштерије се због танког новчаника одлучују за јефтинији килограм, па је рачуница за фалсификовање јасна – јефтин мед лако нађе пут до купца и то потпуно легалним путевима.

"Нелегално је оно што претходи пласману. Података о тим токовима нема, јер нико није хтео да их тражи, а све се може утврдити за само један једини дан", напомиње Живадиновић и додаје да због нелојалних произвођача, фалсификатора, највише трпе пчелари, који су потпуно изгубили тржиште.

Такође, пакери меда нуде пчеларима нижу откупни цену од реално оствариве на тржишту, те тако уцењују пчеларе, који немају други избор, јер прави мед тешко да може да се прода у Србији због високог процента неисправног јефтиног меда.

Штету трпи и извоз – данас извозимо мед у вредности од осам до 15 милиона евра. Тај износ би могао да буде многоструко већи када се "Србија не би брукала пред иностраним купцима", каже Живадиновић.

"Страни купци, кад дођу у Србију, купе мед у трговинама и запрепасте се, па питају како да раде са нама кад ми ни у нашој земљи нисмо решили проблем фалсификата", наводи Живадиновић.

Лоша и готово никаква контрола тржишта и производње погодује и утаји пореза, јер многе фирме за откуп меда уопште немају легалан улаз меда кроз папире фирме.

"Легалан улаз шећера не смеју да имају у папирима јер би се онда експлицитно видело шта раде", наглашава председник СПОС-а.

О свим овим проблемима СПОС већ годинама указује надлежним органима, али до сада нису направљени конкретни кораци. Највећа контрола урађена је, кажу, када је министар био проф. др Драган Гламочић.

"Од тада до данас све ја застало, а на последњем састанку у Управи за ветерину наишли смо на непостојање воље, најблаже речено, да се овај проблем реши", каже Живадоновић.

Због тог проблема СПОС је недавно поставио билборд у Београду са поруком упућеном ветеринарским и тржишним инспекторима: "Ветеринарски и тржишни инспектори! Даће бог да вам упадне секира и у фалсификовани мед!"

СПОС се нада да ће проблем ускоро бити решен јер је најављено да ће на првој седници Владе бити формирана мултидисциплинарна група за сузбијање фалсификованог меда.

Ипак, превару са фалсификовањем меда, која највећу штету наноси потрошачима, немогуће је голим оком открити. Између фалсификатора и науке је мртва трка, јер кад год се пронађе нека нова метода да се превара открије, произвођачи усаврше своје методе фалсификовања.

Једини начин је да мед купујемо од проверених произвођача, верним традиционалном пчеларству.