Преминуо академик Светозар Кољевић

Кољевић је рођен 9. септембра 1930. године у Бањалуци.

Енглески језик и књижевност студирао је у Загребу и Београду, где је 1954. и дипломирао.

Магистратуру из енглеске књижевности стекао је на Универзитету у Кембриџу 1957, под менторством прослављеног историчара књижевности Дејвида Дејчиза.

Докторирао је на Филозофском факултету у Загребу 1959.

Универзитетску каријеру отпочео је као асистент за енглеску књижевност на Филозофском факултету у Сарајеву, где је 1971. постао и редовни професор.

Многи нараштаји студената англистике упамтили су Кољевића као предавача на чије се часове долазило с радошћу, али и као професора чије су педагошке и људске особине одувек биле у пуном сагласју с његовим изузетним угледом на стручном пољу.

Осим сарајевских студената, с којима је провео највећи део свог радног века (од 1958 до 1992. године), професор Кољевић је на свој јединствен начин уводио у свет енглеске књижевности и студенте Филозофског факултета у Новом Саду, где је радио од 1992. до пензионисања 1995. године.

После 1995. године предавао је енглеску књижевност (држећи неретко и више курсева у току једне школске године) на филозофским факултетима у Никшићу, Бањалуци и Српском Сарајеву, те на Филолошком факултету у Београду.

Као гостујући предавач и истраживач, Кољевић је стицао углед на универзитетским институцијама широм света. Школске 1963/1964. године водио је постдипломске студије из енглеске и компаративне књижевности на Универзитету Индијана (САД).

Био је гостујући професор на Универзитету у Оксфорду и на Калифорнијском универзитету у Берклију.

Држао је предавања на универзитетима у Београду, Загребу, Љубљани, Новом Саду, Оксфорду, Лондону, Нотингему, Бирмингему, Шефилду, Глазгову, Ланкастеру, те у САД на Харварду, Принстону, Јужној Каролини, Илиноису и Хоуп колеџу, као и у Сеулу.

Редовни члан САНУ постао је 1997. године, а од 2003. до 2015. обављао је функцију потпредседника Огранка САНУ у Новом Саду.

Учествовао је у раду већег броја међународних научних скупова и објавио неколико чланака, углавном о нашој народној поезији и, посебно, о односу усменог и писаног уметничког стварања, у универзитетским публикацијама у Оксфорду, Тибингену, Даблину, Упсали, Стокхолму, Нотингаму, Минеаполису, Хелсинкију, Колумбусу и Њујорку.

Рад Светозара Кољевића у области науке о књижевности, оваплоћен у 22 књиге и више стотина појединачних текстова, деценијама се одвијао на два равноправна плана: на једном преовладавају англистичке књижевне теме, а на другом изучавање проблематике која се тиче превасходно српске, али и других књижевности са јужнословенског подручја, уз посебно плодотворну усредсређеност на теме из области српске усмене епике.

Дела Светозара Кољевића овенчана су многим признањима.

Кољевић ће бити сахрањен у среду, а време и место сахране биће накнадно саопштени.