петак, 15.04.2016, 13:45 -> 14:15
Извор: Танјуг
"Неважно да ли је приватно или државно, пресудан квалитет"
Приватно образовање у медијима је углавном негативно приказано, а добри се примери најчешће заборављају, оценили су учесници скупа који се бавио сликом приватних образовних система у медијима. Наводи се да је важније какав квалитет образовања нуди од тога да ли је приватна или државна установа.
Помоћник министра просвете Милован Шуваков каже да се последњих година руше академске баријере зато што је Србија постала део европског образовног простора, на ком се потенцира мобилност студената и наставника у циљу унапређења квалитета.
"То нас може подстаћи да поправљамо рад наших образовних институција", рекао је Шуваков, приметивши да се све чешће дешава да наши студенти одлазе да студирају у другим европским градовима, где, како је навео, за приближно исте трошкове живота добијају, по њиховој процесни, бољи квалитет.
На скупу у организацији Данас конференс центра, он је, међутим, истакао да је важан квалитет наставе и знања, а не да ли је власник приватни или државни сектор.
Приметивши да кад бисмо имали развијенију привреду и тржиште рада онда би и квалитет образовања био пресудан и не би било важно одакле ко долази, да ли из државног или приватног система, већ која знања носи.
Говорећи о томе како се приватне образовне институције третирају у медијима, Шуваков је признао да су евидентни негативни примери, али је приметио да су они често извучени из контекста, те да ипак има више примера добре праксе, али се на њих заборавља.
Ректор Универзитета "Сингидунум" Милован Станишић рекао је да упркос неким позитивним променама у последње време, има доста проблема у образовном систему, међу којима он види и одсуство истакнутих привредника у Националном савету за високо образовање, али и у Комисији за акредитацију и проверу квалитета где од 15 чланова само један долази са приватног факултета.
"Такође међу рецезентима и евалуаторима нема представника привреде и послодаваца, а наставни планови и програми припремају се и акредитују без оних који ће сутра запошљавати младе стручњаке и користити њихова знања и вештине", оценио је Станишић.
Приметна је и криза наставног особља, односно, како је рекао, суочени смо са тиме да најбољи одлазе из земље и раде неке уносније послове.
Станишић сматра и да би циклус акредитовања требало продужити на седам година, док професорка Ана Трбовић са ФЕФА указује на поштовање правила и етику.
Како је приметила, неки факултети имају акредитацију, али не испуњавају услове, а с друге стране плагирање дипломских и докторских радова је учестало.
"Треба се борити притив тога јер то је притивзаконито, и студенти би сами требало да се залажу и боре за поштовање правила када је у питању добијање дипломе и тако дају свој допринос унапређењу образовања", сматра Трбовић.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар