Железничка линија Београд–Приштина, два могућа правца

Сукоби на Косову прекинули су готово све везе Београда и Приштине – институционалне и инфраструктурне у потпуности.

Бриселским дијалогом покренуте су иницијативе које треба да помогну живот обичних људи и привреду. До рата између Београда и Приштине свакодневно је функционисао путнички и теретни железнички саобраћај.

Станица у Косовом Пољу највеће је железничко чвориште на Косову. Изгледа као и пре сукоба 1999. године.

Одатле су раније два пута дневно кретали возови за Београд и даље за Будимпешту. Према југу, ишло се за Скопље и даље за Солун.

Минимално обновљен возни парк 

У железничку инфраструктуру у последње две деценије се веома мало улагало. Обновљен је минимално возни парк и то углавном средствима међународне заједнице.

Косовске железнице данас поседују девет локомотива.

Да би се прикључиле озбиљнијем превозу путника и робе на дужим релацијама железнице на Косову треба да уложе и у возила, и у инфраструктуру.

"Пре но што се крене у реконструкцију пруга потребно је извршити анализу постојећег стања. Извршити анализу доњег и горњег строја пруга, свих мостова и тунела", истиче Новица Стевановић, директор за саобраћајнице у ЦИП-у.

А таквих објеката на релацији од Београда ка Приштини има више.

Или преко Краљева или преко Ниша 

Два су могућа правца које железница може да користи од Београда ка Приштини. Један преко Краљева, други преко Ниша.

"Најбољи тренутно правац у сваком случају је Лапово – Краљево – Косовска Митровица – Приштина. Када је у питању други правац, знамо да је у бомбардовању обрушен тунел одмах иза Мердара, и он није саниран, тако да је ту, у сваком случају, саобраћај у прекиду", указује Владимир Лалић, заменик генералног директора ЦИП-а.

За превоз путника и робе на релацији Београд–Приштина годинама се користи искључиво друмски саобраћај.

Могу ли железнице, ако се линија Београд–Приштина успостави, да преотму део колача друмским превозницима.

"Не верујем да ће путнички саобрачај бити превише запослен, али верујем да ће за карго постојати и те како велико интересовање, јер је то оно што је најважније. А уколико дође до озбиљнијих улагања у инфраструктуру, да та пруга постане бржа него што је данас, сигурно је да ће порасти и интересовање за путнички саобраћај", наводи секретар у Министарству привреде Владе Србије Бранимир Стојановић.

Од Београда до Приштине пругом има 360 километара. Једина линија који данас функционише делом те трасе је путнички воз од Краљева до Косовске Митровице. Функционише два пута дневно.

Трајање путовања у једном правцу је три и по сата и под потпуном је контролом "Железница Србије".