Алесандрович: Украјина не подржава формирање косовске војске

"Ми кажемо да то није добро, ми не подржавамо формирање војске Косова, јер ми не признајемо Косово као независну државу. Дакле, треба да се поштује Резолуција 1244 Савета безбедности УН", указао је Александрович за Танјуг.

Објаснио је да "став Украјине по овом питању произлази из званичног става Украјине".

"А то је да ми не признајемо једнострану независност Косова. Ми кажемо да је Косово суверени део територије Србије", рекао је Александрович.

Александрович је на прес-конференцији раније у Београду замерио Србији што је "јуче у Генералној скупштини УН опет гласала против Украјине".

Украјински амбасадор наводи да је у јулу, током посете председника Украјине Петра Порошенка Београду, "постигнут џентлменски договор да не гласамо једни против других", а Србија је јуче, каже, била једна од 19 земаља које су гласале против резолуције, изнете на предлог Украјине, против милитаризације Крима и Азовског и Црног мора.

"Србија је могла барем да се уздржи", рекао је Александрович.

Додао је да је резолуција, у којој се наводи да присуство руске војске на Криму противречи националном суверенитету, политичкој независности и територијалном интегритету Украјине и осуђује Русија због тога што је изградила мост преко Керчког мореуза, усвојена захваљујући гласовима 66 земаља.

"Не разумемо, нажалост, потез Србије. А ми смо гласали против чланства Косова у Интерполу", рекао је Александрович и поручио да Украјина "конкретним корацима доказује то што не признаје независност Косова".

Такође је навео да Кијев "није срећан" што се Србија није прикључила међународним санкцијама против Русије, мада, каже, "разуме" да је то због великог обима српско-руске трговинске размене.

"Око 370 држављана Србије ратовало на истоку Украјине"

Према подацима украјинске безбедносне службе, од априла 2014. до данас око 370 српских држављана који су ратовали на истоку Украјине, рекао је Александровић.

Објаснио је да тај број обухвата оне који су отишли на почетку сукоба, али и касније, као и оне који су се вратили у Србију и оне који су у међувремену поново отишли на тамошње ратиште.

"Надам се да ће сарадња између Службе безбедности Украјине и (српске) Безбедносно-информативне агенције бити појачана, како би се појачале мере против ових држављана", указао је Александрович.

Александрович је додао да "украјинска страна редовно шаље спискове с именима ових људи".

"То радимо већ дуго. Такође је неколико кривичних поступака отворило украјинско Државно тужилаштво", рекао је Александрович који је изнео тврдњу да је то послато Србији, али да није било повратних информација.

Појединци који као плаћеници ратују на страним ратиштима одговорни су према закону који је у Србији усвојен.

Украјински амбасадор је казао и да је у име Кијева од српског Државног тужилаштва и Вишег суда у Београду добио "информације о 45 или 47 кривичних поступака против српских држављана који ратују", уз још друге, који су у припреми.

Александрович је рекао да има информације да су 24 особе добиле условне казне, а четворо затворске, али да "не зна да ли су они заиста у затвору и колико су добили".