Усвојен предлог о формирању Комисије за истрагу последица бомбрадовања

Народни посланици су усвојили предлог о формирању Комисије за истрагу последица НАТО бомбардовања 1999. године по здравље грађана Србије, као и утицај на животну средину.

За предлог председнице парламента Маје Гојковић, гласало је 156 посланика, нико није био против нити са уздржао од гласања, док један посланик није гласао.

Председник Комисије ће бити посланик СНС-а и председник Одбора за здравље Дарко Лакетић, а задатак Комисије је да сагледа све чињенице и околности у вези са последицама НАТО бомбардовања 1999. године, као и утицај на животну средину, са посебним освртом на последице које је оставила употреба пројектила са осиромашеним уранијумом.

Међу првим задацима Комисије биће прецизирање локација на које су бачени пројектили са осиромашеним уранијумом, а паралелно ће истраживати податке из здравствених установа.

На првој конститутивној седници, Комисија је дужна да утврди методологију рада.

Председник Народне скупштине на предлог Комисије може да ангажује научне или стручне институције, као и научнике и стручњаке ради помоћи у раду Комисије.

Комисија има обавезу да информише Народну скупштину периодично на шест месеци о својим активностима и дужна је до први прелиминарни извештај са предлогом мера поднесе парламенту до краја 2020. године.

За спровођење ове одлуке обезбеђена су средства у буџету Србије.

Комисија ће у раду преузети и искуства парламента Италије. Тамошња комисија је последице НАТО бомбардовања истраживала 12 година.

Гојковић: Грађани желе истину

Председница Скупштине Маја Гојковић je рекла у парламенту да Комисија неће личити на судницу, нити ће изрицати пресуде, те да је њен циљ истина о последицама бомбрадовања по здравље људи и животну средину.

"На нама је да покушамо да дођемо до истине, да видимо да ли је и у којој мери било утицаја после злочиначког бомбрадовања са осиромашеним уранијумом на грађане Србије, грађане Југославије и грађане који се налазе у околини наше државе", рекла је Гојковићева.

Подсетила је да је Југославија била бомбрадована 78 дана, да је 1.100 авиона надлетало и избацивало различите пројектиле.

"Тридесет хиљада пројектила је бачено на тадашњу Југославију. Петнаест тона осиромашеног уранијума. Кажу да је то довољно за конструкцију близу 170 реплика нуклеарне бомбе која је бачена на Хирошиму, 35 килограма уранијума 235", рекла је Гојковићева.

Маја Гојковић је подвукла да нико не би требало да диже панику, а најмање је, каже, потребно да било ко потпуно беспотребно релативизује покушај да се дође до истине.

Позвала је посланике да подрже предлог без обзира на политичку припадност и различитости, јер су, како је рекла, бројке "истините" и да треба заједничким напорима да се дође до истине.

Поручила је да Комисија треба да побегне од политикантства, те да рад у тој Комисији неће бити нимало лак и лагодан, као и да ће бити много отпора.

"Нећете погрешити ако притиснете зелено дугме (за), јер нема грађанина ове државе коме није потребна истина, ма каква она била, а која се односи на њихово здравље и здравље њихове деце и будућег начина живота у држави", рекла је Гојковићева.

Указујући на извештај који је радио први шеф Мисије у УНЕП-у, Сенегалац Бакари Канте, а који УН нису објавиле зато што је био "погубан за део међународне заједнице" који је подржао бомбардовање, Гојковићева је рекла и да постоји и други извештај којим је руководио бивши министар екологије Финске и који је такође "катастрофалан" по оне који тврде да баш никаквог утицаја и проблема није било што смо бомбардовани пројектилима са осиромашеним уранијумом.

Полемика Божовића и Гојковићеве

Посланик Демократске странке Балша Божовић оценио је да власт формирањем Комисије "билдује патриотски капацитет" и предложио комисију за утврђивање последица политике деведесетих.

"Оно што је нама лоше јесте што смо одмах знали да ће ова комисија, када следи решавање косовског питања и косовског чвора, служити за дневну политику", рекао је Божовић.

Божовић је рекао да они који покушавају да утврде да је осиромашени уранијум штетан не морају ни да се састају због тога, јер је то познато.

"Зашто 1999. године нисте водили рачуна о здрављу грађана и зашто се тада није водило рачуна о штетним ефектима које је изазвало НАТО бомбардовање?", упитао је Божовић.

Предлажући комисију за утврђивање последица политике деведесетих година, Божовић је рекао да "не постоји бомба која је однела толико живота и унесрећила људе као та политика".

У наставку је Божовић добио опомену председавајућег, који га је позвао да не вређа.

Из посланичких клупа одговорила му је Маја Гојковић.

"Имам замерку што сте прекидали Балшу Божовића у говору", рекла је Гојковићева председавајућем, наводећи да Божовићев говор помаже свима у парламенту да знају како ће демократе гласати.

"Да је једно оно што говоре у медијима, да ће свакако подржати формирање комисије. С друге стране, парламент је право место да се јавно пред грађанима Србије изнесе стварни политички став и то смо данас имали прилике да чујемо", приметила је Гојковићева.

Истакла је да се таква дискусија није могла чути у италијанском парламенту када су њихове колеге радиле исту ствар.

"Жалосно је када посланик Народне скупштине устане и говори овакве ствари. Потпуно релативизује, прича ко је крив, ко није крив што је неко подигао авионе и проблеме решавао бомбардовањем", рекла је председница Скупштине.

Добро је да Србија чује да има политичара и посланика који кажу – Србија је крива што су бацали осиромашени уранијум, рекла је Гојковићева и додала да се тако нешто не може чути у другим државама.

"Много је ова тема компликована да бисмо о њој разговарали као да седимо у неком београдском кафићу, да говоримо – сине, брате, шта је било 1999. године...", додала је она.

Констатујући да јој Божовић спочитава да су они "криви за све", поручила му је:

"Хвала вам пуно, колега. Ето, ви нисте криви баш ни за шта. Нисте криви што је 2008. године, а не 2009. и 2010. године Косово само прогласило своју независност, председник је био Борис Тадић, премијер Коштуница, а министар спољних послова Вук Јеремић. Упали сте у ово здање, спалили да се не би видело какви су резултати избора заиста и покрали слике", рекла је Гојковићева и додала: "Вратите слике, па ће вам све бити опроштено."

Посланица СРС-а Наташа Јовановић рекла је председавајућем да је био дужан да прекине излагање Балше Божовића, који је, како је навела, говорио као промотер Рамуша Харадинаја и Хашима Тачија.

Неђо Јовановић из СПС-а је такође замерио председавајућем што је "дозволио" да се злочин повезује са влашћу 1999. године јер "ниједна власт није, нити може бити разлог за бомбардовање, нарочито забрањеним војним оруђем".

Посланик СПС-а Ђорђе Милићевић је рекао да, за разлику од других, "ми отворено кажемо: бомбардовање је злочин над нашим народом".

Сматра да је до бомбардовања дошло због лажних оптужби за геноцид и етничко чишћење.

Мирослав Лазански, посланик на листи СНС-а, нагласио је да је бомбардовање било противно међународном праву, али и против тадашњег статута самог НАТО-а.

"Молим вас да се зна - нама је рат наметут. Југославија је нападнута 1999. мимо свих регула међународног права. Нато је извршио удар на Југославију мимо свог тадашњег статута", истакао је Лазански.