Самит ЕУ – Западни Балкан у Софији

17.00 – Нема друге алтернативе или "Плана Б" – Западни Балкан је саставни део Европе и припада нашој заједници, поручио је председник Европског савета Доналд Туск.

15.30 – Председник Србије је новинарима у Софији рекао да ће Србија дати све од себе да се дође до решења за Косово.

14.10 – Лидери Европске уније и земаља чланица ЕУ, у консултацији са партнерима са Западног Балкана, усвојили су у Софији Декларацију у 17 тачака.

11.45 – Француски председник Емануел Макрон поручио је да неће подржати ново проширење пре гаранција да земље кандидати испуњавају услове, али и пре реформе унутар ЕУ.

11.10 – На маргинама Самита, Александар Вучић има билатералне сусрете са највишим представницима земаља чланице ЕУ и представницима европских институција.

10.25 – Пре председника Француске и Немачке, на Самиту се присутнима први обратио председник Србије.

10.00 – Могућ договор са Србијом и Црном Гором о приступању ЕУ у 2025, поручио председник ЕП Антонио Тајани.

9.30 – Учесници Самита пристижу у Националну палату културе у Софији. Вучића дочекао премијер Бугарске Борисов. Очекује се почетак Самита.

Председника Србије Александра Вучића, као и остале високе званице, дочекао је премијер Бугарске Бојко Борисов.

Одмах по почетку Самита, одржан је округли сто европских лидера са званичницима Западног Балкана.

Скуп је отворио Борисов, а након њега су говорили председник Европског савета Доналд Туск и председник Европске комисије Жан Клод Јункер.

Након уводних говора, први званичник који се обратио је српски председник Вучић, који је поручио да Србија наставља да спроводи реформе у процесу евроинтеграција.

Познаваоци прилика кажу да је изузетна част што се председник Србије први обратио. После Вучића говорили су и Ангела Меркел и Емануел Макрон, који је у говору више пута цитирао Вучића.

Занимљиво је да је косовска делегација на Самит дошла одвојено. Најпре је, наиме, у Палату, уз полицијску пратњу, дошао косовски председник Хашим Тачи.

Након тога, без полицијске пратње, у одвојеном возилу, ван колоне делегације, "појавили" су се косовски премијер Рамуш Харадинај и министар спољних послова Беџет Пацоли.

Лидери Немачке, Француске и Велике Британије, Ангела Меркел, Емануел Макрон и Тереза Меј, у Националну палату културе дошли су заједно.

Долазак лидера у Националну палату културе привукао је велику пажњу многобројних представника медија, а домаћин Самита Борисов је у Палату ушао заједно са немачком канцеларком.

Борисов је рекао да је то добар знак да су сви лидери дошли на Самит у Софији, али је приметио да једино недостаје шпански премијер Рахој, који, како је рекао, не признаје косовску независност. 

Поруке подршке Западном Балкану 

Ангела Меркел је истакла да је у интересу Европе да Западни Балкан буде безбедан и економски се добро развија.

Премијер Бугарске састао се пред почетак скупа са британском премијерком Терезом Меј, која је свом бугарском колеги потврдила да ће тема Балкана и даље бити на агенди Велике Британије.

Најавила је да ће наредног месеца у Лондону бити одржан скуп лидера земаља Берлинског процеса на којем ће се разговарати о различитим аспектима безбедности, рекла је Мејова.

Белгијски премијер Шарл Мишел сматра да се у наредном периоду морају охрабрити реформе, како оне "дубинске" које треба да спроведе ЕУ "како би боље функционисала и била ефикаснија", тако и оне које би на Западном Балкану довеле до "новог начина функционисања" када је реч о безбедности, стабилности, поштовању владавине права, слободе медија, али и веће стабилности међу самим државама региона. 

Премијери Естоније, Шведске, Литваније и Ирске оценили су, пред почетак Самита, да је сусрет лидера Европске уније и Западног Балкана веома важан и очекују да ће бити позитиван, те да се њихове земље снажно залажу за проширење ЕУ.

Хрватски премијер Андреј Пленковић похвалио је иницијативу бугарског премијера Борисова да организије Самит у Софији и најавио да ће његова земља 2020. године бити домаћин следећег Самита ЕУ – Западни Балкан.

Премијер Словеније Миро Церар напомиње да ЕУ треба да Западном Балкану остави врата мало више отворена или би, у супротном, ове земље могле да крену другим путем.

Аустријски канцелар Себастијан Курц најавио је да ће и током председавања Аустрије ЕУ, од 1. јула, приближавање Западног Балкана бити приоритет.

Самит се одржава 15 година након оног у Солуну, када је први пут земљама југоисточне Европе јасно стављено до знања да имају европску перспективу.

Председник Србије рекао је уочи Самита да је састанак у Софији веома је важан, јер је то први пут после 15 година да се организује на овакав начин, те да је у Софији присутно много људи и из региона и из Европе.

Вучић је и јуче, првог дана боравка у Софији, имао бројне билатералне састанке а очекује да ће током дана разговарати и са британском премијерком Терезом Меј и немачком канцеларком Ангелом Меркел.

Припрема за одржавање Самита, на којем учествује и Косово, обележило је и то што је Шпанија заузела чврст став да је за званични Мадрид, који не признаје Косово, неприхватљиво учешће уколико се Косово представи као држава.

Шпански премијер Маријано Рахој упозорио је да неће сести за сто где буде седео и председник Косова.

Бугарска зато Самит организује по такозваном "Гимних формату", који подразумева присуство свих учесника, без назива и обележја земаља или региона, а у нацрту декларације која би требало да буде усвојена, а у коју је Танјуг имао увид, тренутно се не помиње нити једна држава Западног Балкана.

Један од резултата данашњег самита могло би да буде потписивање изјаве о укидању роминга.

"Идеја је се на Самиту у Софији потпише изјава земаља Западног Балкана са ЕУ о укидању роминга, што би представљало спремност Уније и региона да се уђе у тај процес", рекао је министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић.