"Предлог решења треба тражити у складу са међународним контекстом"

Платформа за израду свеобухватног решења косовског питања такође мора бити у складу са међународним контекстом, указује Радна група за Поглавље 35, чији ставови су прочитани данас на дебати Националног конвента организованој у оквиру унутрашњег дијалога о Косову.

Када је реч о миру у региону и безбедности грађана, Радна група наглашава да свако заоштравање односа доводи до нових тензија, које не иду у прилог решавању косовског питања, отежавају живот Србима на Косову и доводе до нових подела у друштву. 

Изградња трајног мира, како указује, подразумева успостављање владавине права. 

Предлог свеобухватног решења за нормализацију односа Београда и Приштине треба да омогући несметан пут Србије ка чланству у ЕУ, у складу са обавезама које је Србија већ прихватила Преговарачким оквиром ЕУ за Србију, наглашава Радна група. 

Предлог решења, како додаје, треба тражити у складу са међународним контекстом, на бази реалних користи и трошкова за грађане Србије, у сарадњи са међународном заједницом, пре свега са ЕУ, и у компромису са институцијама на Косову. 

"Преговори Београда и Приштине морају да се наставе у доброј вери"

Радна група подвлачи да је неприхватљив сваки предлог решења који је израз максималистичких захтева једне или друге стране. 

Преговори Београда и Приштине морају, како указује Радна група, бити настављени у доброј вери и уз пуну посвећеност обе стране за изналажење свеобухватног решења. 

Одустајање од преговора и примене већ договорених споразума представља велику опасност по читав процес нормализације односа и доводи до јачања неповерења у искрене намере две владе да обезбеде нормалан живот и просперитет грађанима, наводи се у ставовима Радне групе. 

Чланице Радне групе констатују недостатке у начину на који је до сада вођен унутрашњи дијалог и сматрају да је потребно уложити додатне напоре за вођење дијалога у институцијама, пре свега у Скупштини Србије. 

Потребно је наставити са унутрашњим дијалогом и након јавног представљање Платформе о решењу косовског питања, у форми која омогућава отворени и конструктивни дијалог између представника власти, опозиције, организација цивилног друштва и других заинтересованих страна, јер је то једини начин да се постигне друштвени консензус, обезбеди примена и осигура одрживост предложеног решења, наводи Радна група на Конвенту који је отворио председник Србије Александар Вучић. 

"Питање косовског решења је питање свих питања"

Сва поглавља у преговорима Србије са ЕУ у сенци су поглавља 35 и све је условљено напретком дијалога Београда и Приштине, рекла је координаторка Националног Конвента о ЕУ Наташа Драгојловић. 

"Да ли нам се допада што је све условљено нормализацијом односа Београда и Приштине –уопште нам се не допада, да ли је то фер – није, али то је реалност", казала је Драгојловићева на састанку Националног конвента у оквиру унутрашњег дијалога о Косову и Метохији "Решење косовског питања – шанса или претња европској перспективи Србије" .

"Док се то не реши, неће бити прилике да се пажња усмери на решавања онога што је потребно у другим поглављима", истакла је Драгојловићева. 

"Питање косовског решења је питање свих питања и без тог решења ми немамо прилику да се у пуном капацитету и са пуном пажњом посветимо и другим реформама које за наше грађане битне", навела је. 

Захвалила је председнику Србије Александру Вучићу што је Конвент позвао на састанак о решењима косовског питања и истакла да је он први председник који разговара са Конвентом.

Рекла је да га охрабрује да напише платформу за решавање тог проблема, јер је Србији потребан план, који, истиче, сви други актери "косовске драме" имају. 

"Да ли су њихови планови јавни или тајни, добри или лоши, свеједно је. Само га ми немамо и понашамо се исто и све се надамо престаће, а неће. Све више губимо људи, имовине, права, угледа, самопоуздања, шанси, прилика. Чекамо да се други промене, да се околности промене, само да ми ништа не променимо. Ако истом проблему сваки пут приђемо исто, имаћемо исти резултат, што значи статус кво", рекла је Драгојловићева. 

Истакла је да верује да је Србија у стању да направи план и престане да губи оно што јој је реално остало и да спаси оно што се реално спасити може. 

"Изађимо са планом, какав год да је" 

"Нико више неће нама да се бави, нити нашим емоцијама, морамо сами да схватимо да ово мора да се реши. Сваки дан ће нам на груб начин то стављати на знање они који имају план. Зато изађимо са планом, какав год да је, о њему ћемо расправљати, усаглашавати га, гласати, али дијалог мора да се настави и унутрашњи и Бриселски", навела је. 

Додала је да без плана и савезника Србија једино неће изгубити илузију да ће време учинити своје и да ће се проблем сам од себе решити. 

"На владама и Косова и Србије је да омогуће нормалан живот, слободу кретања, основна права, право на суживот, на опрост и помирење оних чији су животи заробљени у страховима због замрзнутог конфликта. Тако по мени треба да изгледа свеобухватна нормализација односа између српског и албанског народа", истакла је Драгојловићева. 

Додала је да најоштрије осуђују атентат на Оливера Ивановића и траже да одговорни за то буду ухапшени и кажњени и оценила да човек као што је он, који се залагао за мирно решење конфликта на КиМ, недостаје у дијалогу.

Драгиша Мијачић из ИнТЕР-а и модератор састанка рекао је да је реалност да ће Србија пре или касније потписати споразум нормализације односа са Косовом и додао да је свако одлагање рада на том споразуму супротно српским националним интересима, а лоше ће се одразити на опстанак Срба на КиМ.  

"Потписивањем Бриселског споразума Србија је признала уставно-правни поредак Косова који подразумева гашења српских институција на КиМ. То је данас неповратан процес, једино што нам остаје јесте да радимо на унапређењу постојећих решења", казао је Мијачић.  

Каже да "без обзира на коначан статус Косова, у регулисању односа са Косовом Србија треба да се фокусира на испуњење четири циља, а први и основни циљ је изналажење решења које гарантује безбедност и просперитет Срба на КиМ".  

"ЗСО као уставна категорија једино решење за КиМ"

Стефан Сурлић из Центра за интердисциплинарне студије Балкана каже да је једино решење за Косово и Метохију договор који би Србима пружио осећај као да живе у Србији, а Албанцима да су остварили своју државност и додаје да то подразумева да ЗСО постане уставна категорија. 

Сурлић је на дебати рекао да је Приштина прекомерном употребом силе показала да албански министри уживају привилегије, а да српски могу да "заврше са поломљеним ребрима". 

Председнику Србије Александру Вучићу поручио је да искористи помоћ европских лидера за постизање "историјског споразума" и решавање питања КиМ. 

"Замрзнут конфликт суочио би нас са популацијом која нема никакав идентитет са Србијом. Интерес наше земље је обезбеђивање делотворне економије за Србе на КиМ, обезбеђивање езгистенцијалне сигурности, као и налажење модела за специјални статус српске културне баштине, јер она мора остати застићена у оквиру Србије", поручио је Сурлић. 

Сматра и да подела територије јужно од Ибра није решење, јер би тиме они били осуђени на маргинализацију. 

Никола Буразер из Центра за савремене политике сматра да је нормализација односа Београда и Приштине једино реално, могуће и одрживо решење за КиМ и додаје да су четири могућа решења – прво нерешавање замрзнутог конфликта, друго признање Косова у својој целини, треће подела Косова, и четврто нормализација односа Србије и Косова, без признања независности од Србије. 

Цивилни сектор против стања замрзнутог конфликта 

Представници Националног конвента о ЕУ, који окупља преко 700 организација цивилног друштва, противе се одржавању стања замрзнутог конфликта на Косову и Метохији.

Они су на дебати Конвента у оквиру унутрашњег дијалога, истакли да се мора наћи решење, како би, поред осталог, Србији био отворен пут ка ЕУ.

Изнели су различите предлоге, а председница Београдског фонда за политичку изузетност Соња Лихт изјавила је да је без дијалога немогуће имати "нормално друштво" и додала да се друштво не може затварати у себе. 

"Оно што је основно и најважније је да је коначно покренут разговор српског друштва и Србије као целине према Косову и Метохји", рекла је Лихт и упозорила да такав дијалог већ дуго није вођен, да су ствари гуране под тепих и да је одлагано размишљање о решењу за косовски чвор. 

Она је истакла да унутрашњи дијалог треба наставити и да ће он бити и увод у дијалог два друштва. 

Верка Јовановић из Форума за етничке односе поручила је да ниједан од циљева унутрашњег дијалога до сада није у потпуности испуњен, тим пре што је доведено у питање мирољубиво решење, а изостављено је и укључивање свих слојева друштва.

Оно што је такође утицало на неиспуњавање циљева унутрашњег дијалога, тврди Јовановићева, јесте велики број учесника који су били за статус кво, разграничење, као и антиевропско расположење појединих учесника. 

"Србији није отето Косово ратом, већ тиме како га је третирала"

Споразум о нормализацији односа са Приштином и наставак дијалога значајни су, не само за заштиту државних интереса, већ и за стварање идентитета, који је стуб за изградњу заједнице, сматра Душан Миленковић из Центра за друштвени дијалог и регионалне иницијативе. 

Истакао је да ЗСО мора да буде формирана на начин да омогући останак Срба, да се њој мора омогућити извршна надлежност која јој се у Приштини оспорава, као и континуирано финансирање од стране Београда, све док приватни сектор не ојача довољно. 

Иван Ђурић из Иницијативе младих за људска права истакао је да у решавању косметског конфликта треба узети у обзир шта је био узрок једностраног проглашења независности Косова. 

"Србији није отето Косово ратом, већ тиме како је третирала Косово. Да бисмо живели у миру морамо осветлити најмрачније стране прошлости и извинити се", поручио је Ђурић указујући да су Албанци деценијама дискриминисани. 

Заложио се за размену младих како не би одрастали у таквој атмосфери и како би сазнали истину о једни другима да би променили реалност у којој живе. 

Изабела Кисић из Хелсиншког одбора за људска права казала је да је став одбора по овом питању јасан, те да без сагледавања природе косовског проблема и његове историје нема ни реалног, ни одрживог решења, у чему се види посебност тог случаја.  

Навела је да је подела Косова немогућа, као и повратак на старо. 

Из Европског покрета Нови Сад Александар Симурдић је навео да треба разговарати и тражити компромис, али оценио и да је сам дијалог компромис. 

Соња Стојановић из Београдског центра за безбедносне политике каже да оружани сукоб и решавање проблема око КиМ употребом безбедносних снага не доводе до одрживог решења, што, према резултатима истраживања тог центра, сматра и 74 одсто грађана.

Оно што је забрињавајуће, тврди Стојановић, јесте што су сва истраживања до сада показала да се Срби на северу КиМ више плаше мафијашких српских структура, него албанских комшија.

Директор Комитета правника за људска права ЈУКОМ Милан Антонијевић рекао је да се страх од дијалога мора превазићи, као и да слобода изражавања мора бити гарантована свим људима, па и у Косовској Митровици. Антонијевић је додао и да су ставови Србије према КиМ јасни, пре свега у погледу будућих разговора у Бриселу. 

Национални конвент о Европској унији је стално тело у оквиру којег се води тематска и структурна дебата представника дрyштвене администрације, политичких партија, невладиних организација, стручњака, привреде, синдиката и професионалних организацијао приступању Србије Европкој унији.

Конвент је од 2006. пратио преговоре о стабилизацији и придруживању, а касније се посвећује процесу придруживања Србије ЕУ.

Окупља више до 700 организација цивилног друштва и труди се да даје препоруке и мишљења на преговарачке позиције Србије, као и да прати како се испуњавају мерила и услови за чланство у различитим секторима по преговарачким поглављима.

Национални конвент за ЕУ успостављен је пре свега као тело за посебну сарадњу Скупштине Србије и цивилног друштва у процесу придруживања, али и са Владом Србије и њеним телима задуженим за преговоре о чланству са ЕУ (Преговарачки тим, преговарачке радне групе).