"Изузетни односи Србије и Грчке, 150 година пријатељства"

Председник Грчке Прокопис Павлопулос стигао је у дводневну посету Србији, а на аеродрому га је дочекао председник Србије Александар Вучић.

Након свечаног дочека испред Палате "Србија", уследио је тет-а-тет разговор два председника.

Председник Србије је захвалио грчком председнику и грчком народу на подршци територијалном интегритету Србије, као и на великој подршци на европском путу.

Вучић је у уводном обраћању на састанку с Павлопулосом и делегацијом Грчке у Палати "Србија" подсетио да су званичници Грчке били с нама када смо отварали поглавља на састанцима у Бриселу и да су нам први честитали, на чему смо им, додао је, веома захвални.

Председници Грчке и Србије су се након састанка обратили медијима.

"Србија и Грчка већ 150 година имају не само пријатељске већ и истинске братске односе и међу нама нема отворених питања, али су односи данас и због европског оквира у којима се одржавају, важнији него икада пре", рекао је Вучић.

Навео је да је на састанку са грчким колегом слушао и учио о европском праву и европској политици.

Како је рекао, после онога што се јуче дешавало у Шпанији и након онога што је чуо од председника Павлопулоса, уверен је да ћемо наше националне и државне интересе још снажније умети да одбранимо и чувамо.

Вучић је, каже, замолио Павлопулоса да Грчка прихвати позив да се следећи Високи савет за сарадњу одржи што пре у Београду, почетком 2018.

"До тада бисмо имали времена да припремимо стратешко партнерство између Србије и Грчке. Мислим да је то важна вест за нас", рекао је Вучић.

Истакао је да је са Павлопулосом разговарао о важним политичким питањима, а да о регионалним питањима постоји висок степен сагласности.

"Оно што је нарочито важно је да у свим билатералним разговорима говоримо о инфраструктурном повезивању, не само кроз путеве већ и пруге, верујем да ћемо размену повећавати", рекао је Вучић.

Вучић је поменуо трговинску сарадњу две земље и њен раст и рекао да је прошле године она била око 390 милиона евра, а да се очекује да ове године буде и око 450 милиона.

Како је оценио, то јесте напредак, али нисмо задовољни, јер има простора за још већу трговинску сарадњу, за извоз наших производа у Грчку, али је поручио и да смо ми увек отворени за увоз.

Председник Србије је рекао да је за нас од изузетног значаја размена у сектору услуга, приметивши да све већи број Грка долази у Београд и Србију, али да је, наравно, драстично већи број оних који из Србије одлазе у Грчку као туристичку дестинацију.

Вучић је напоменуо да је Грчка апсолутно прва туристичка дестинација за коју се у Србији опредељују и подвукао да и то говори о српској љубави према Грчкој и грчком народу.

Он се осврнуо и на пројекте који се планирају и на којима се већ ради и указао на побољшање инфраструктурне и сваке друге повезаности две земље.

Павлопулос: Створити југоисточни крак ЕУ

Пут Србије према ЕУ је отворен и треба јој пружити могућност прикључења, изјавио је председник Грчке и навео да Атина позитивно гледа на европски пут других земаља Балканског полуострва у жељи да се створи југоисточни крак ЕУ.

Рекао је да је Србија потврдила своју жељу за прикључење Унији, те изразио наду да ће следећа посета председника Грчке бити уприличена кад Србија постане чланица ЕУ.

Подсетио је на изузетно пријатељске односе и сарадњу Србије и Грчке већ 150 година и навео да је Грчка, која је већ деценијама чланица ЕУ, и својим великим искуством спремна да пружи сву могућу помоћ Србији у коначном циљу да се прикључи Унији.

Када је реч о односима Београда и Приштине, Павлопулос је рекао да је за Грчку пресудно да постоји потпуно поштовање "текста и духа" Резолуције Савета безбедности УН 1244 из 1999. године.

"Сви врло добро знамо какав је дух те Резолуције", каже он и наводи да Европа доживљава критичне тренутке јер "имамо искуство онога што се јуче десило у Каталонији".

Павлопулос је рекао да Грчка, када је реч о европском путу осталих држава Балканског полуострва позитивно гледа на њихово прикључење ЕУ, али под одређеним условима.

"Желимо да земље Балканског полуострва буду у Унији како бисмо створили југоисточни крак ЕУ једнак са осталим делом Уније", каже грчки председник.

Визија Грчке када је реч о ЕУ, каже Павлопулос, јесте да ЕУ треба да опстане и да буде уједињена.

"Европа треба да постане федерација заснована на демократским принципима, која одговара принципа репрезентативне демократије, солидарности, те основних људских права", рекао је председник Грчке.

Грци су, каже, показали колики су Европљани и колику су жртву уложили за ЕУ, те на основу своје традиције и жртве, Грчка може да има своју визију ЕУ и има право на кључну улогу у Унији у будућности.

За ЕУ је рекао да је снага која премашује народе и која се налази изнад нације и народа, и у њој, наводи, треба применити јединствену економску и фискалну политику, и у Унији треба да постоји социјално јединство.

"Желимо јединствену, федералну Европу са принципима репрезентативне демократије. То је оно што Грчка подржава, нисмо сами у томе, велика већина то подржава", каже грчки председник.

Он је, међутим, наводећи резултате недавних избора у Немачкој, указао да "творевине фашизма нису прошлост" и да треба да будемо будни да заштитимо Европљане, демократију и темељна људска права.

"Такви облици и творевине користе неједнакост, тугу и несрећу људи", додаје Павлопулос.

Павлопулос о кипарском питању

Говорио је и о односу Грчке према Македонији, кипарском питању, Албанији, као и односу Грчке према Турској.

Павлопулос је рекао да је кипарско питање европско и међународно питање, те да Грчка жели његово решење у складу са међународним правом.

"Решење треба да буде у складу са европским наслеђем и европским тековинама и правом. Да ли је могуће да постоји чланица ЕУ а у њој се налази војне трупе? То је кршење међународног права и легитимитета. Тражимо међународно, европско решење. Није прихватљиво да на Кипру постоје војне трупе. То је став Грчке", каже он.

Навео је да Грчка жели да има добросуседске односе са Турском и жели њено прикључење ЕУ које, каже, води кроз отворене врата и прозоре Грчке.

Каже да су границе ЕУ границе држава њених чланица, те истакао да Грчка подржава међународно право и европске границе и инсистира на поштовању Лозанског мира, који, каже, не подразумева "никакав простор за маневрисање".

"Кажемо Турској – ваш пут ка ЕУ је отворен, али поштујте суверенитет и територијални интегртитет и наше границе, јер су то границе и интегритет ЕУ", каже Павлопулос.

Он је навео, када је реч о Бившој Југословенској Републици Македонији, да је Грчка присталица њеног прикључења ЕУ, али уз поштовање европских принципа.

"Ако држава користи назив који крши историју, када видите мишљење њиховог руководства, показују тежњу ка отцепљењу, то није у складу са европским принципима. Није прихватљиво да држава каже – ми желимо да уђемо у ЕУ, али оспоравамо границе", каже грчки председник.

Тиме, додаје, чини штету свом европском путу.

"Грчка то не може подржати. Исто важи и за суседну Албанију. Ми смо за њено прикључење, али и они морају да поштују европске тековине. Не можете имати земљу у којој се основно људско право, право на власништво, крши. Сама Албанија са таквим поступањем чини штету свом прикључењу ЕУ и зато мора да буде пажљивија", поручио је он.

Поменуо је и изјаве премијера Албаније Едија Раме, који је разговарао са званичником из Приштине о односу између Тиране и Приштине.

"Ако желе да износе ту врсту мишљења, то је њихова ствар, али то не значи да ће таква мишљења прихватити ЕУ. Грчка сматра да морамо да поштујемо принципе и правила", каже Павлопулос.

Наводи да су ово критични и пресудни тренуци за Европу, те да Грчка и Србија доказују да два народа треба да сарађују како би се обезбедили мир и стабилност на Балкану. Верујем да наша два народа могу дати пример тог пута", навео је Павлопулос.

О политичкој и економској сарадњи две земље, грчки председник разговарао је и с председницом Скупштине Мајом Гојковић и премијерком Аном Брнабић.

Грчки председник, који је докторирао право на Сорбони и био саветник некадашњег премијера Костаса Караманлиса, говорио пред посланицима Скупштине о Европи, Косову и међународном праву.