Вучић у Новом Саду са Србима из региона – најављена декларација о заједничком деловању

Селаковић је рекао да то неће бити само декларација, већ и нека врста програмског документа. Објаснио је да ће на јесен, 25. или 26. новембра, када улазимо у стоту годишњицу присаједињења Срема, Баната и Бачке Краљевини Србији, или 1. децембра поводом формирања Краљевине СХС, председник Србије Александар Вучић и председник РС Милорад Додик представити декларацију. 

Селаковић је истакао да су на састанку били представници готово свих српских заједница из окружења, а да једино нису могли да дођу Срби из Албаније.

Подсетио је да су тек од 2015. године, на иницијативу Александра Вучића, Србија и Република Српска почеле заједно да обележавају значајне датуме из своје прошлости.

Навео је да је 1936. године урађена анализа према којој је на данашњим просторима Хрватске било око 1.300.000 Срба, а данас их, према попису, има нешто више од 186.000, што је 4,36 одсто укупног становништва. Свега њих око 53.000 има право и смелост да каже да говори српским језиком.

Истакао је да је на састанку било речи о доприносу институција на побољшању изучавања српског језика и културе у окружењу, што је стожер очувања националне свести и националног бића.

"Урадили смо много тиме што трећу годину заредом обележавамо годишњицу 'Олује' и што српска реч преноси истину о томе шта се догодило", рекао је Селаковић.

Како је рекао, та српска реч каже да нећемо дозволити да се славе плач деце и убиства наше нејачи. Додаје и да је данас у Книну таква ситуација да се на обележавању није појавио ниједан страни амбасадор.

Селаковић је рекао да не зна шта да каже, а да не употреби грубу реч поводом изјаве хрватског премијера Андреја Пленковића да је "Олуја" спречила нове Сребренице.

"Да нисам на овом месту рекао бих да одавно од неког безобразнију изјаву нисам чуо", рекао је Селаковић.

Истакао је да "ми на све тешке речи одговарамо тугом, болом и истином о томе да је неко протерао 250.000 наших сународника са вековних огњишта".

Додао је да манастир Крупа у Северној Далмацији ускоро обележава седам векова постојања и да је то део српске али и хрватске прошлости.

Рекао је да ће помирујућа порука у Книну бити када Србин буде могао да преда писмо на ћирилици а да му не буде поцепано, када свештеник или владика буду могли слободно да иду улицом а да их нико не псује и када деца у школама буду учила на нашем језику и буду равноправни грађани ЕУ. 

Састанку са председником Србије присуствовали су представници Срба из Македоније, Хрватске, Словеније...

Додик: Лош положај Срба у региону

Председник РС Милорад Додик рекао је за РТС да је данашњи састанак одличан формат и навео је да је захвалан Вучићу на организацији.

Истакао је да Срби у државама у региону веома лоше пролазе и навео је да је реч о институционалним прогонима, а у Хрватској се шири и огроман страх код Срба.

Навео је да Срби тамо нису укључени у институције као што су остале мањине укључене у случају Србије и РС.

"Припадници осталих народа имају потпуно право изражавања идентитета. Разговарали смо о тој чињеници", рекао је Додик.

Указао је да у региону постоје озбиљни проблеми у виду урушавања српског националног идентитета.

Каже да је било речи о концепту програма који би имао за циљ да се помогне стварање српских националних институција, школа, верских објеката, факултета, свега што носи обележја националне припадности.

Додик је рекао власти у БиХ покушавају да још више отежају положај Срба и навео је да Срби у Сарајеву говоре тихо да су припадници српског народа и да имају страх.

Како каже, с друге стране, Бошњаци у РС су заступљени у институцијама.

Додик је навео да у претходним временима улога међународне заједнице "није била коректна у најмању руку".

Како је рекао, она је покушала да уруши РС и да ојача унитарну БиХ која је "антисрпски пројекат".

"Ми у РС не видимо могућност и оквир за нашу националну слободу", рекао је Додик и додао да је БиХ, која је створена Дејтонским споразумом, помало изгубљена јер је деградирана.

На састанку су били и патријарх српски Иринеј, председник Републике Српске Милорад Додик и председница Владе Србије Ана Брнабић, затим први потпредседник Владе Ивица Дачић, као и председник Покрајинске владе Игор Мировић, потпредседник Владе Србије и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић, министар одбране Александар Вулин, председник Матице Српске Драган Станић и градоначелник Новог Сада Милош Вучевић.

Незавидан положај Срба у Македонији 

Председник Демократске партије Срба у Македонији Иван Стоилковић рекао је да је позиција Срба у тој земљи у односу на Србе у региону "мало незавиднија" и додао да су се у Македонији, на мала врата, вратиле "деведесете".

"То је ситуација да шта год да урадите, а поготово ако је лоше, онда је најлакше да се позовете на Србе и 'испеглате' грешке сопствене политике", рекао је Стоилковић уочи састанка.

Добро је што се разговара, то је подршка Србима у региону, каже Стоилковић и додаје да је широк сет питања о којима треба да се разговара и за која треба да се траже решења, која би унапредила положај Срба.

Нерешена питања Срба у Хрватској 

Срби у Хрватској се суочавају са бројним нерешеним, и то основним животним, питањима и то ћемо пренети председнику Александру Вучићу на састанку, рекао је шеф заступника СДСС-а у Хрватском сабору Борис Милошевић.

Додао је да би две земље можда могле да се договоре о неким заједничким пројектима, од којих би обе имале корист.

"Може се договорити можда чак и заједничка седница две владе. Па и неки пројекти где би и Србија и Хрватска могле наћи заједнички интерес, јер је простор где Срби живе већином у Хрватској заправо напуштен простор, одакле људи одлазе, јер нема инвестиција. Мислим да би и Хрватска и Србија могле наћи интерес да људи остану на огњиштима", рекао је Милошевић.

Проблеми са којима се Срби суочавају у Хрватској су, појаснио је Милошевић, бројна нерешена питања, од поштовања мањинских права до решавања последица рата – стамбено збрињавање, обнова која још није довршена, електрификација кућа и домова који су обновљени и који немају још струју...

Србија, додаје, може помоћи, посебно ових дана када су појачане тензије између две земље, слањем поруке помирења, дијалога и подршке Србима у Хрватској како би могли да живе достојанствено као равноправни грађани те земље.