Захаријева за РТС: Важно да Србија има конкретну визију пута ка ЕУ

Може ли се Србија надати датуму пријема у ЕУ током бугарског председавања?

– За српске грађане битно је да имају конкретну визију, тачан график пута будућег чланства у ЕУ. То је била главна тема разговора са председником Вучићем, биће и тема са првим потпредседником владе Дачићем и са премијерком Аном Брнабић и министарком правосуђа. Повод моје посете Србији је бугарско председавње ЕУ, наравно и добросуседски односи и наравно жеља Бугарске као једног од најјачих заговорника проширења Европске уније на подручје Западног балкана, да Србија добије јасну перспективу чланства. Ми знамо да се то сигурно неће десити у наредне две или три године и да брзина зависи од брзине реформе која ће ваша влада и политичка елита да направе. Овде сам видела и чула јасну политичку вољу и жељу за европским развојем Србије. Како сам већ рекла Бугарска је један од најјачих заговорника те идеје. Ми ћемо урадити све што је потребно да у извештају Европске комисије о напретку Србије и Западног Балкана који мора бити усвојен у априлу 2018. током нашег председавањ, да се у њему добије јасна слика, да се усвоји тачан распоред када ће се чланство десити, пре свега због грађана Србије.

Али на том графику нема времена, нема тачног датума...

– Знате шта, даћу вам пример из наше историје. У 2002. у једном од тих извештаја Бугарска је добила тачан датум, 2007. годину и поруку да ће се то остварити само ако се сачува брзина реформи које смо у том тренутку спроводили, а неке су биле веома тешке. Никакву нам гаранцију Европска унија није дала када је датум у питању. Ми свакако подржавамо идеју да је у овом тремутку добро за Србију и државе Западног Балкана да имају јасне рокове и Бугарска ће радити на томе да се тај датум добије. Понављам, главни посао је у рукама ваше владе. Али видим јаку жељу и вољу да се ураде неопходне реформе. И много је важно да грађанима објасните да су реформе због њих. Ја увек понављам да ми у Бугарској не радимо реформу правосуђа због Брисела. Грађани Србије морају разумети да се реформе раде из њиховог интереса. Реформа привреде, правосуђа, реформа у здравству у социјалном сектору и још низ тешких реформи. Све се то ради пре свега за добро грађана Србије.

Осим те перспективе како Бугарска може да помогне током свог председавања?

– Знајте да је још пре формалног почетка бугарског председавања Бугарска кренула да помаже. У Софији ћемо 25. октобра бити домаћини Савета за правосуђе и унутрашње послове ЕУ. На тај састанак су позвани и министри држава Западног Балкана. Још кад смо договарали програм тројке Естонија, Бугарска, Аустрија, јако смо се заложили за то да нам један од основних приоритета буде проширење ЕУ на Западни Балкан. Успели смо да то постане приоритет, иако то није било лако. Тројка је то прихватила што је велики успех и прилика. Али нам сада ви морате помоћи да вам помогнемо. Бугарска је искрен и прави пријатељ Србије и ми веруемо да је једина перспектива за добар живот Србије у ЕУ. Ценимо све напоре ваше владе у том правцу и спремни смо да подржимо Србију у сваком смислу. Помоћи ћемо и када се буду формулисали закључци у извештају о напретку Србије. Аали све зависи од реформе. Помоћи ће вам и са наши експерти. Ваши експерти увек могу да дођу у Бугарску, посебно када су у питању најтежа поглавља.

Шта је Бугарској било најтеже, будући да има много сличности између Србије и Бугарске?

– Много сличности има између Бугарске и Србије, у праву сте. Ми смо имали низ тешких одлука, рецимо морали смо да затворимо два реактора у нуклеарној електрани. Много реформи је направљено које су испрва изгледале веома тешке, као што је увеђење финансијске дисциплине, реформа пензија која ће трајати дуго због демографских проблема не само код нас него у целој Европи. Али даћу вам неколико података. Када смо почели интензивне преговоре 2000. године, од тада до данас наш БДП је од 25 милијарди лева скочио на 92 милијарде прошле године. Видите какав је привредни раст остварила Бугарска за тако кратко време. Нећу ни да причам о ауто-путевима. За претходних 50 година направили смо 300 километара, сада имамо више од 700 километара. Пречишћавање воде, раст плата и пензија. Бугари су стекли самопоуздање. Млади Бугари су заборавили шта значи стајати у реду за визу, то да не можеш да путујеш где год хоћеш, да не можеш да учиш где год хоћеш. Све су то велике користи. То се не претвара лако у бројке. Да не причамо о томе да смо због ЕУ солидарности добили седам милијарди евра током првих десет година чланства, а наш допринос је био 4,5 милијарде евра. Видите колико је то велика разлика у финансијској подршци коју је Бугарска добила од уније. Да упоредим ствари у пољопривреди, а то је битно за обе наше земље. Колико је великих компанија, колико фондова и каква перспектива је добијена за сва рурална подручја у Бугарској. А то је једино и само због те европске солидарности.

Бринете ли се за будућност уније?

– ЕУ је прошла кроз низ проблема. Али из тога увек изађете јачи. После једне такве кризе је створена еврозона, после друге кризе је почео разговор о јединственој енергетској политици. После Брегзита све остале државе су се приближиле, пошто идеја да је чланство у ЕУ једносмеран процес више не стоји. Ризици ни сада нису мали, мигрантска криза, Брегзит, економска криза, безбедносна криза, све то даје повод за нове интеграције. Имамо знајачан напредак у енергетској политици, имамо дебату о заједничкој одбрамбеној политици и безбедности. Заједничко дигитално тржиште, продубљивање сарадње у праосуђу, све су то нови интеграциони процеси. Тако да сам убеђена да ће ЕУ изаћи снажнија. Али не треба игнорисати проблеме, пре свега глобалне. ЕУ је највеће тржиште, највећа привреда, али то не значи да не треба да побољшамо конкурентност. Али лично сам убеђена, а и наша влада и њен председник подржавају став да ЕУ неће бити снажна док сви наши пријатељи не постану део ЕУ. Тако да треба да искористимо прилику бугарског председавања, после тога стиже Аустрија која такође подржава Србију, па Румунија, пре нас је Естонија. Све су то државе које подржавају проширење. Искористимо тај моменат да покажемо значајан напредак, перспективу и добијемо јасан датум. Можда за пет, шест, седам година али да постоји тај датум, та перспектива за грађане Србије, да све то буде јасно. И за младе, за оне који желе да остану овде. Они морају да знају када ће се то десити, наравно ако се све реформе спроведу и ако влада задржи брзину реформи. Не може то бесконачно да се одлаже.