Вучић и Меркелова, далеко од рутине и протокола

Десети по реду сусрет Александра Вучића и Ангеле Меркел, могао би се сматрати једним од рутинских састанака двоје конзервативних политичара, који ће се, после разговора у Канцеларској служби, заједно појавити пред новинарима са пар протоколарних реченица, када би у односима с Берлином уопште било таквих опција.

Сусрети у Берлину, међутим, увек имају политичку тежину и подразумевају много више од протокола, имајући у виду да канцеларка, позната по томе да "не троши" време тек тако, толико да чак и у Кину путује на дан-два.

Пада у очи да ће амерички председник у петак примити Меркелову, иначе на крају актуелног мандата, а она данас Вучића, такође на крају његовог премијерског мандата, с обзиром да је најавио да ће напустити то место и ако не добије председничке изборе.

То би, за немачку јавност без много дилеме, могло да говори и о улози Србије на Балкану и Немачке у Европској унији (ЕУ), али и о позицијама српског премијера и немачког канцелара изван националне политичке сцене.

На то указује и сазнање да се у овиру данашњег састанка помиње и саветник Меркелове за спољну политику Кристоф Хојзген.

Хојзген се не појављује често у јавности, али се верује да ужива изузетно поверење канцеларке, да јој даје идеје и да је, вероватно, прва адреса за разговоре о најважнијим питањима Србије – Косову и ЕУ.

Овај демохришћанин налази се иза "завесе" Меркелове и дипломата је који је своје услуге ставио на располагање и бившем немачком министру иностраних послова либералу Клаусу Кинкелу, био је и шеф политичког штаба бившег ЕУ комесара за спољну политику ЕУ Хавијара Солане, а наводи се да је чак и социјалдемократа и бивши канцелар Герхард Шредер размишљао да пред ирачки рат "посегне" за његовим добрим услугама.

Шта ће Меркелова и Вучић данас причати иза затворених врата Канцеларске службе и колико ће се придржавати званично најављених тема, то знају само они. Оно што, међутим, сви знају јесте да Вучић у Берлин долази док на Косову, које покушава да заокружи своју државност, раде на формирању сопствене војске, Македонију потресају све врсте немира, Босна грца у проблемима, цео регион подрхтава од напетости.

Зна се, такође, да ни Меркелова у овој изборној години не живи најлагоднијим животом канцелара најјаче европске нације.

Меркелову, наиме, критикују и политички истомишљеници због њене политике "отворених врата" према избеглицама и тврде да јој се може "разбити о главу", чекају је пар покрајинских и савезни избори, десничари из "Алтернативе за Немачку" "краду" јој део бирачког тела, Трамп јој "мрси конце" у привредним темама, а турски председник Реџеп Тајип Ердоган својим захтевима и критикама "товари на леђа" бројне проблеме и дели турску заједницу, најбројнију групу странаца у Немачкој.

Како се мирно решавају односи са Турском чије тежње за утицајем на Балкану никада нису престале или како примити огроман број избеглица у сиромашну државу, а притом избећи и социјалне немире и сукобе незадовољних и придошлица и грађана – српско је и Вучићево искуство, које ће свакако бити на агенди.