Одлука Владе: Србија захтева хитно изручење Харадинаја, 30 нових сведока

На седници која је почела у 10 часова, министри су информисани о одлуци суда у Колмару да Рамуш Харадинај одлуку о изручењу Србији сачека на слободи, и о потезима које је Србија повукла када је реч о захтеву за екстрадицију, јавља извештач РТС-а.

Министарка правде Нела Кубуровић је на конференцији за медије након седнице, поручила да Србија неће одустати од захтева за изручење Харадинаја, једног од бивших команданата ОВК, иако он ту одлуку чека на слободи.

Подсетила је на то да је Тужилаштво за ратне злочине проширило истрагу и да у њој има око 30 сведока и других доказа.

"Неки од сведока су дали писану изјаву, има оних који имају статус заштићених сведока, тако да не могу да откривам њихова имена", напоменула је Кубуровићева.

Надамо се да ће француски органи поступити професинално и поштовати Европску конвенцију о екстрадицији коју су сами потписали, а која их обавезује на поступање без обзира на то да ли су у питању ратни злочини, геноцид или злочини против човечности, навела је министарка правде.

У конкретном случају, објашњава, ради се о злочинима над цивилним становништвом, пре свега Србима, Ромима и Албанцима који нису пристали да сарађују са ОВК током 1999. године.

Харадинајеви адвокати су се позивали на правила "нон бис ин идем" – да се не може двапут судити за исто дело, а он је већ за иста кривична дела ослобођен у Хагу, Кубуровићева истиче да се тај поступак водио за дела из периода од марта до септембра 1998, док га српски правосудни органи траже за дела махом почињена у јуну 1999. године.

"Решење о спровођењу истраге из 2004. године и наредба о проширењу управо се односе на тај временски период. Дакле, нема говора о истим делима, јер није у питању исти временски оквир, нису исти оштећени", нагласила је министарка правде.

"Можемо да обезбедимо фер суђење"

Министарка је навела да Србија може да обезбеди фер и правично суђење Рамушу Харадинају, те да очекује да ће Француска усвојити нашу молбу и изручити га.

"Надамо се да ће француски правосудни органи поступити професионално и у складу са међународним актима. С обзиром на то да испуњавамо све услове који се тичу нашег захтева за изручење, надамо се да ће нам изручити Хардинаја како би се поступак против њега завршио пред органима Републике Србије", рекла је Нела Кубуровић.

Истакла је да су Тужилаштво за ратне злочине и Одељење за ратне злочине Вишег суда у Београду спремни да обезбеде тај поступак, с обзиром на то да ни у поступцима који су се до сада водили није било примедби.

"Да су спремни да воде поступак показује и то да је након покретања поступка против Харадинаја 2003. и 2004. године Тужилаштво за ратне злочине и те како напорно радило, што показују и наредба за проширене истраге и бројни докази који се налазе у списима предмета", навела је министрка.

Напоменула је да су француским правосудним органима прослеђена три велика регистратора у којима се налазе писани искази сведока, бројне ДНК анализе, потврде о смрти и правоснажне пресуде које су донете пред Вишим судом у Београду.

Упитана за дијалог и однос Београда и Приштине након хапшења Харадинаја, Кубуровићева је рекла да ће управо "одговорност свакога за оно што је радио, допринети помирењу".

"Сматрам да ради добрих односа не треба да допустимо овакве злочине", навела је министарка Кубуровићева.

Говорећи о поступању по потерницама, министарка правде је навела да је Француска била дужžна да и без потернице Интерпола поступи по захтеву Србије за изручење бившег команданта, с обзиром на то да је потписница Европске конвенције о екстрадицији.

Упитана за примену начела реципроцитета у поступању према нашим потерницама и захтевима за изручење, Кубуровићева је најавила да ће Србија одговорити истом мером у односу на одговор на њен захтев.

"Ако неко ко је осуђен или се против њега води поступак за ратне због зверског убијања, мучења, силовања, тортуре – не буде изручен Србији, ми ћемо истом мером узвратити на захтеве које Француска буде упутила према нама", навела је министарка правде.

Указала је на то да је притварање лица или одбрана са слободе једна етапа у поступку, док је друга одлучивање да ли ће неко бити изручен земљи која га тражи.

То су потпуно два разлитичта поступка, навела је Кубуровићева, истичући да, у зависности од споразума који постоји са земљом која тражи лице, неко може да буде у притвору 18 дана до годину дана.

"Тако да, у зависности од тога како се буде поступало према нашем захтеву, не значи да неко лице које буде тражила Француска неће бити притворено, али може да значи да неће бити изручено", напоменула је Кубуровићева.

Ђурић: Србија наставља са гоњењем осумњичених

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић је на конференцији за медије рекао да Србија неће одустати од гоњења ратних злочинаца, додајући да верује у професионализам француских правосудних органа.

Ђурић је рекао да Србија упозорава на то да не прихвата лажну правду, по којој су убијања и злочини против Срба дозвољени и допуштени само ако је у интересу великих сила.

Подсетио је да је ЕУ заснована на вредностима које се боре за владавину права и упитао да ли се залажу за вредности политике силе.

"Онако како се односимо према Србима оптуженим за ратне злочине, тражимо да се сви други односе према онима који су вршили ратне злочине против Срба", рекао је Ђурић.

Србија обавештава Француску да ћемо се, у складу са тим како се опходе према Интерполовим потерница из наше земље, на исти начин ми опходити према француским потерницама.

"То се не односи само на Француску већ и на Словенију и Швајцарску, као и на друге земље које су већ пуштале на слободу сличне оптужене за злочине, и то из политичких разлога. За нас то, због цивилизацијских вредности, није прихватљиво", рекао је Ђурић.

Како је навео, Србија ће гонити оптужене за ратне злочине, макар на тај начин била једина европска земља која штити европске вредности, док друге чланице, приметио је, то не чине.

"Да ли је могуће да смо ми једини којима ће живот једне бебе од 14 дана бити важнији од тога ко је порушио неку бараку или томе слично. Да ли је у моралном смислу прихватљиво амнестирати неког таквог и бавити се баракама?", упитао је Ђурић.

Нагласио је да ће Србија наставити да гони оптужене за ратне злочине и показати да је у томе другачија и боља од неких држава.

"Не желимо да верујемо да се неко у Француској уплашио демонстрација десетине људи, који би оправдали сваки злочин. Неки мисле да вам је, ако сте Албанац, све дозвољено", приметио је Ђурић.

Србија, поручио је, не прихвата правду која подразумева некажњени лов и убијање недужних цивила, српских или било које друге националности, попут оних које су учинили Рамуш Харадинај и његова злочиначка група.

Упитао је да ли је убијање недужних цивила, међу којима и двонедељна беба, недовољан разлог да Харадинај буде изручен правосудним органима Србије.

Прочитао је делове оптужнице против једног од бивших команданата ОВК и некадашњег косовског премијера.

У оптужници су наведена убијања, силовања, не само српских већ и цивила друге националности.

Наводећи да се у захтеву Србије за изручење налазе ствари које нису помињане у Хашком трибуналу и за које Харадинају тамо није суђено, Ђурић је упитао да ли је могуће да Србији неко нешто пребацују зато што тражи Харадинаја, да јој неко пребацује нешто за поглавља 23 и 24, а да истовремено имамо "на слободи ратне злочинце, попут оних који су у Сребреници Слободану Милићу извадили очи".

Подсетио је на то да је оптужени за злочин над Милићем пуштен на слободу, јер се, како је приметио, то није уклапало у визију стварности коју је нудио Си-Ен-Ен и није се уклапало у визију стварности појединих у међународној заједници, који би да за то окриве другог, а не оне који су вршили монструозне злочине, и то све, како је рекао, само зато да би имали оправдање за агресију и злочиначку политику према нашој земљи.

Упитан да појасни да ли се Харадинај терети за "неке бараке", које је помињао, Ђурић је рекао да је врхунско лицемерје и потпуно неприхватљиво пребацивати Србији било шта у вези с поглављима 23 и 24 ако истовремено нисте спремни да процесуирате монструозне злочине у којима су убијани недужни цивили.

Навео је да "сви знају" каква је медијска афера подизана и политичка хајка вођена по политичким налозима одређених политичких кругова изван наше земље, у вези с "тим баракама".

"Грађани знају о којим баракама се ради и којем лицемерју. Они пребацују Србији нешто за шта нема никаквог утемељења у стварности, па чак и да га има, то не може да се упореди са злочинима", закључио је Ђурић.

Француски суд није јуче одлучивао о захтеву Србије за изручење Рамуша Харадинаја већ само о мерама којима ће обезбедити његово присуство у току поступка одлучивања о српској молби, потврђено је Танјугу у Министарству правде.

Екстрадициони поступак је у току, а суд у Колмару ће у наредном периоду заказати рочиште на којем ће бити саслушан Харадинај поводом српског захтева за изручење, објаснили су у том министарству.

Затим ће суд дати своју процену и мишљење о испуњености услова за екстрадицију.

По правоснажности судске одлуке о изручењу Харадинаја, коначну одлуку да ли се усваја захтев Србије ће донети Министарство правде Француске.