Највише бораца у Сирији и Ираку са Косова – 316

Из Хрватске их је, према његовим речима, отишло шесторо. Три су жене. Међу њима је и пет особа с двојним држављанством, а троје су конвертити у ислам.

Према истраживању "Соуфан група", каже Азиновић, највише их је из земаља Блиског истока (8.240), Магреба (8.000), Европске уније (више од 5.000), те из земаља бившег Совјетског Савеза (4.700).

Међу њима је 6.000 Тунишана, 2.000 Турака, 2.400 Руса. Из Француске их је до зиме 2015. стигло 1.700, из Велике Британије и Немачке по 760, те 470 из Белгије.

"У сарадњи са безбедносним агенцијама у региону, истраживањем смо утврдили да је од 2011. године до данас из земаља Западног Балкана на ратишта у Сирију и Ирак отишло укупно око 950 особа. Појединачно, највише их је с Косова (316), а потом из БиХ, Македоније и Албаније", рекао је Азиновић за загребачки Јутарњи лист.

Азиновић каже да је из Босне и Херцеговине у рат у Сирији и Ирак отишло око 260 људи, од којих је око 180 мушкараца, а остало су жене и деца.

Азиновић је, наиме, често се служећи јавности недоступним информацијама безбедносних агенције и низа разговора са актерима, са исламским теологом Мухамедом Јусићем недавно објавио студију "Нови зов рата у Сирији и босанскохерцеговачки контингент страних бораца".

Према подацима тог истраживања, од тих 260 особа из БиХ, готово 70 их је досад погинуло, а с ратишта се вратило између 50 и 60.

"У Босну и Херцеговину се вратило нешто више од 40 људи, а остали имају двојна држављанства, па су се вратили у земље у којима сада живе, махом у Аустрију и Немачку", прецизирао је Азиновић.

Када би се сви и даље живи босанскохерцеговачки добровољци који су у протеклих пет година отишли у Сирију одједном вратили у БиХ, било би их мање од 200, а никако неколико хиљада.

"У 2016. није било нових одлазака из БиХ"

Азиновић тврди да је од прошле године јако пао одлазак из БиХ на ратишта у Сирији и Ираку, а повратак је готово сасвим престао.

"У 2016. години није било нових одлазака из БиХ у Сирију и Ирак. Исто вреди за цели регион. Уопштено, од 2.000 страних добровољаца који су још пре годину-две сваке седмице из разних делова света долазили у Сирију и Ирак, тај прилив је сада спао на мање од 50 недељно. Када је реч о људима из БиХ, још током 2015. престали су се враћати у земљу. Већина их, заправо, и нема намеру да се врати", каже Азиновић.

Из БиХ су се неки иселили с целим породицама, понекад и по три генерације заједно.

Тај је тренд карактеристичан за Балкан и земље бившег СССР-а, док су са Запада већином одлазили младићи узраста између 19 и 26 година.

Просечна старост исељених мушкараца из БиХ је 31 година, а жена 30.

Слично важи и за остале групе пореклом са Балкана.

Балкански џихадисти се разликују од западноевропских и по начину радикализирања: у земљама попут Француске, Белгије и Немачке најчешће се радикализирају преко затвора, џамија и интернета, а у БиХ већином личним контактом.

"Код нас је традиционално знатно јача улога друштвених веза, нарочито оних унутар уског круга породице и блиских пријатеља, док интернет и друштвене мреже имају споредну улогу и служе углавном као ојачивачи новостечених уверења", каже Азиновић.

Наводи за пример Билала Боснића, који је био један од главних ИД-ових регрутера на Балкану, али и шире.

"Он је био особа од ауторитета и неко коме су људи дословно поверавали живот. Типично се радило о психички рањивим и нестабилним особама, које су се у страху од стигматизације подвргавале алтернативним третманима налик егзорцизму, што их је најчешће у приватности свога дома недалеко од Бужима проводио Боснић. Кроз Боснићеву је кућу прошло двадесетак особа из БиХ, Словеније, Аустрије и Италије, које су после завршиле у Сирији. Многе од њих су тамо погинуле", објашњава Азиновић.

"Доста деце рођено на ратишту"

У БиХ се од лета 2014. одлазак на инострана ратишта кажњава, тако да је сваки други повратник суочен са затворском казном. Половина од 40 повратника тренутно је у затвору.

У Сирији се налази још око 50 мушкараца и око 60 жена, држављана БиХ. Број деце није познат. Неку су са собом повели родитељи, али их је доста тамо и рођено.

Према информацијама које до нас долазе, чини су како су све жене, које су биолошки и даље у стању за то, константно трудне, јер је један од њихових главних задатака родити што више малих бораца – муџахедина, наведено је у студији.

Добровољци ИД у БиХ, али и другде, врбују се већином са ивице друштва: сиромашни су и необразовани, без посла, често тешко трауматизирани последицама породичног насиља.

Одрастају у нефункционалним породицама, често само с једним родитељем – типично мајком, с видљиво нарушеним менталним здрављем, са историјом зависности од дрога и алкохола и израженим антисоцијалним и криминалним понашањем, наводи се у студији "Нови зов рата у Сирији".

Азиновић тврди да Горња Маоча, у БиХ, више није најважнији селефијски центар.

Из тог насеља је највећи део становника који је хтео да оде у Сирију већ отишао, а њихов вођа Нусрет Имамовић је напустио земљу почетком 2014. године и прикључио се Фронту ел Нусра (сада Фатах ел Шам), који је сиријска прокси-формација Aл Каида.

Након Горње Маоче, из које су отишле 52 особе, највише их је отишло с подручја Сарајева и Зенице – 38, односно 27 особа.

Азиновић каже да ова статистика показује како се последњих година селефијска заједница у БиХ из забачених делова земље премешта према већим градовима.