Кубуровић: Преговоре за поглавље 23 настављамо у октобру

"Представници ЕК треба да дођу у посету Србији прве недеље октобра, ради утврђивања мерила за оцену да ли држава испуњава своје обавезе из Акционог плана за поглавље 23, као и ради договора о конкретном начину извештавања ЕК", навела је Кубуровићева у интервјуу Танјугу.

Према њеним речима, након тога ћемо имати конкретна мерила и тачно знати на који ћемо начин извештавати ЕК да ли смо поступили у складу са Акционим планом и предузели све мере у задатим роковима.

На питање да ли би Хрватска могла да нас блокира током процеса преговора с обзиром на реторику из Загреба, Кубуровићева је рекла да је о томе рано говорити имајући у виду број поглавља који је отворен и чија реализација почиње.

Подсетила је да су Акциони план Србије за поглавље 23 подржале све чланице ЕУ, па и Република Хрватска.

"Уколико у току самог спровођења Акционог плана дође до неких застоја, Република Србија ће на билателарној основи настојати да реши све евентуалне проблеме који би могли да се нађу у примени Акционог плана", навела је министарка.

Указала је да се држава Акционим планом обавезала на измене Устава, у погледу јачања независности приликом избора носилаца правосудних функција, те да ће Министарство правде дати свој предлог за измене одредби које се односе на избор судија и јавних тужилаца.

Након усвајања новог Устава, што ће, како је истакла, подразумевати шири друштвени консензус, следећа обавеза Министарства правде биће да у што краћем року припреми измене Закона о судијама, Закона о јавном тужилаштву, Закона о Високом савету судства и Закона о Државном већу тужилаца.

Када су у питању запослени у судовима и јавним тужилаштима, Кубуровићева је најавила доношење новог закона којим би се први пут положај запослених у правосуђу посебно регулисао и омогућио побољшање њиховог материјалног положаја.

"Они би на неки начин били изузети из система државних службеника, што је била једна од њихових основних примедби у претходном периоду", навела је министарка правде.

Напоменула је да ће у најскоријем периоду одржати састанке са представницима свих синдиката правосудних органа у жељи да се настави добра сарадња.

Кубуровићева је навела да током јесењег заседања Народне скупштине Министарство правде такође планира да предложи десетак закона који би требало да буду усвојени до краја године.

Према њеним речима, кренуће се са Изменама и допунама Кривичног законика и Законом о организацији и надлежности државних органа у борби против корупције и организованог криминала.

Следи, како је навела, веома битан закон - Закон о спречавану породичног насиља, затим Закон о Агенцији за борбу против корупције и дуго најављивани Закон о пореклу имовине.

Планирано је да до краја године буде усвојен Закон о бесплатној правној помоћи чије се усвајање већ дуже време очекује.

Међутим, његова примена требало би да буде одложена за годину дана, с обзиром на финансијска средства која држава треба да издвоји за његову примену и бројне подзаконске акте који треба да се након тога донесу и ускладе.

Министарство правде се укључило у борбу против породичног насиља

Осврћући се на свеобухватну борбу против насиља у породици, Кубуровићева је навела да Министарство правде, као друштвено одоговорно, покушава да на различите начине јавност и грађане што више укључи у борбу против тог вида насиља.

"Пре десетак дана отпочели смо са кампањом преко друштвених мрежа за заштиту од породичног насиља, док ће нови Закон о спречавању породичног насиља имати пре свега превентивни карактер", напоменула је Кубуровићева.

Према њеним речима, иако смо и до сада имали различите репресивне механизме за сузбијање насиља у породици, овај закон има за циљ да спречи могућност настајања насиља или његовог понављања и да омогући укључивање у превенцију више органа, као што су полиција, судови и тужилаштва, центар за социјални рад, здравствене и васпитне установе.

"Идеја је да се грађани активирају и да се обезбеди подршка жртвама да благовремено пријављују насиље и не тако лако одустају од кривичног гоњења учинилаца ових кривичних дела", нагласила је Кубуровићева.

Истакла је да ће Министарство правде наставити да ради на скраћивању дужине трајања судских поступака и подизању ефикасности правосуђа, кроз унапређење правосудних професија - извршитеља и јавних бележника, како би се што већи део несудеће материје изместио из судова.

"Добили смо прве ефекте примене новог Закона о извршењу и обезбеђењу, којим је омогућено да близу 700.000 предмета буде окончано у суду и да велики број предмета буде додељен у рад јавним извршитељима. То ће допринети растерећењу судова у Београду за 30-40 одсто и у већем проценту када је у питању територија Републике", указала је министарка.

Напоменула је да је Министарство правде заједно са ВСС и Врховним касационим судом дало препоруку судовима да у што већој мери ванпрарничне предмете уступају јавним бележницима мада су, како је рекла, неки судови у вези са тим још увек скептични.

Очекују се и даљи ефекти примене Закона о заштити права на суђење у разумном року, с обзиром да, како је истакла, још није прошла година дана од почетка његове примене, а он је већ допринео убрзању судских поступака.

"Радићемо и на промоцији медијације, јер ћемо управо алтернативиним решавањем спорова омогућити да се поједини спорови реше ван суда. Желимо да пре свега странке у привредним споровима охрабримо да што више користе медијацију, јер је поред низа предности и 60 одсто јефтинија од поступка пред судом", рекла је министарка.

Кубуровићева је указала да је ефекат споразума из медијације исти као код извршне судске пресуде, те да на основу њега може да се директно спроведе изврешење без претходног вођења парничног поступка.