Вучић: НДХ највећа гробница Срба

У Југословенској кинотеци одржана је централна церемонија обележавања и сећања на невине жртве усташког погрома у нацистичкој творевини НДХ која је створена 10. априла 1941. године. 

Премијер Србије Александар Вучић рекао је обраћајући се присутнима у Кинотеци да је пре тачно 75 година створена НДХ – "монструм држава, држава злочина, која је превазишла све нацистичке снове о истребљењу 'нижих народа и раса'".

"Независна Држава Хрватска, формирана 10. априла, је највећа гробница Срба и масовна гробница за Јевреје и Роме", рекао је Вучић.

"Гробница највећег броја Срба икада страдалих у свим дотадашњим ратовима и сукобима. Држава чији је смисао постојања био да буде само велика јама за Србе. И то само зато што су Срби. Срби, како су их називали, трофазни, православни, реметилачки и непокорни олош, морао је да буде уништен. Срби нису људи, они су Срби, а то је горе од свега. То је била и остала једина идеологија злочиначке, нацистичке Независне Државе Хрватске. Да, убијали су и Јевреје и Роме. Нису били чисте хрватске крви, а и личили су на Србе", подсетио је на ту идеологију.

Према његовим речима, у тој монструм држави, једино у њој, и нигде више у Европи, постојали су организовани логори за децу.

"Јасеновац, то страшно место у којем се и данас чује тишина, тишина гласнија од сваке буке. Јасеновац, најстрашнији логор смрти породила је НДХ. Јаме смрти, које су преплавиле Лику, Далмацију, Банију, Кордун, Херцеговину и Босну породила је НДХ. Убијали су и клали са сладострашћу, не зато што су били натерани. Убијали су и клали, јер то је била државна политика".

Вучић је подсетио и да је на територији данашње Хрватске, када је 10. априла 1941. године усташки пуковник Славко Кватерник у Загребу прогласио НДХ, живело више од милион Срба. "Данас, када говоримо о том 10. априлу и чудовишту које се у њему појавило, број Срба у Хрватској је за осамдесет одсто мањи".

Он је, гледајући та два податка, сведочанство о десетковању читавог једног народа, које се догодило за само 75 година, дакле, током трајања просечног људског века, рекао да се сетио Извештаја Хане Арент о баналности зла, написаног поводом суђења Адолфу Ајхману, и њеног питања - "А да су победили, да ли би ико од њих имао грижу савести?"

Премијер је поручио да је данас, више него икада, свима у Европи потребна истина и то она која отрежњује, упозорава и упућује.

Истина, која може бити гора од лажи, ако је изговоримо у погрешно време, а за НДХ и њене злочине данас не само да је право, него и последње време, рекао је Вучић и приметио да ће сутра бити касно, не само за њих, већ за све нас.

И зато, према његовим речима, данас, и овде, морамо отворено да говоримо о ономе што јесте била политика НДХ, а то је истребљење читавог једног народа. Морамо да га сачувамо од заборава, јер је и тај заборав, како је рекао Бодријар - део истребљења.

"И не смемо да пристанемо на било какву ревизију, нити да се играмо бројкама, јер за све нас јесте основно питање оно које се тиче елементарне гриже савести и пуког саосећања над чињеницом да је данас, у Хрватској, Срба десет пута мање него пре 75 година, и да они нису једноставно испарили, или отишли на неки дужи одмор. Истребљени су, углавном током постојања НДХ".

И то, како је истакао, у жељи да сам не упадне у замку бројева, према сведочењима оних који су их истребљивали. Вјекослав Макс Лубурић, усташки заповедник система концентрационих логора, је сам, подсетио је Вучић, навео да је за четири године НДХ убијено око 500.000 хиљада Срба.

"И да једну душу не додам том његовом списку, а други извори тврде да је коначна бројка око седам стотина хиљада, питање остаје исто - да ли је, или није, то истребљење. Оно важи и за сведочење фра Вјекослава Филиповића, који је касније променио име у Мирослав Мајсторовић, и који је рекао да је само током његовог управљања Јасеновцем, а био је заповедник непуна четири месеца, током јесени и зиме 1942. године, тамо убијено између 20 и 30 хиљада Срба. За четири месеца. И само да се на томе завршило, а није, јер је Јасеновац производио смрт пуне четири године, неко би морао, поново да каже: да ли је то довољно? Бар за грижу савести. О цифрама и злочинима даље готово да не смем. Неки од њих су непојамни, попут оног у селу Шипраге, срез Котор Варош, 7. фебруара 1942. године, када су усташе, у основној школи убиле шесдесеторо деце, и то тако што су им, свима, одсекли главе. Или оног у у руднику Раковац, где су пијуком убили педсет два радника. Или оних у Ливну, Бугојну, Купресу, Коњицу, Брадини...", навео је премијер.

Вучић је рекао да је најстрашније у свему чињеница, и она мора да буде призната, да то није био злочин, нити дело неког помахниталог лудака, већ јасно прокламована политика једне државе, која је озаконила злочин, као начин чишћења сопствене територије од непожељног елемента - Срба, православаца, а онда су додали Јевреје и Роме.

А тој политици, поново су, кажžе, најбоље сведочили њени представници, често и много прецизније него саме жртве.

Вучић је подсетио на речи фра Дионизија Јуричева, прочелника Вјерског одсјека Државног равнатељства за понову, онима које је терао да се покатоличе:

"У овој земљи не може више да живи нитко осим Хрвата, јер ово је земља Хрватска, а ко се не покрсти, ми знадемо куда ћемо с њим. Ја сам у овим крајевима давао очистити од пилета па до старца, а, ако буде потреба, учинит ћу и овдје, јер данас није грехота убити и мало дијете од седам година, а које смета усташком поретку...И немојте мислити што сам ја у свећеничкој одори, али да знадете да ја, када је потребно, узмем стројницу и таманим све до кољевке".

Подсетио је и на речи доглавника Миле Будака, који је рекао да трећину Срба треба покрстити, трећину протерати, а трећину побити, и на бањалучког стожерника др Виктора Гутића, који је недвосмислено поручио Србима: "У Дрину, или преко Дрине".

Узгред, приметио је, Будак и данас има своју улицу у једном великом хрватском граду.

Да све буде још горе, рекао је премијер Вучић, та политика је имала и свој континуитет.

"Више од две стотине хиљада Срба поново је исти избор, у Дрину, или преко Дрине, имало у августу 1995. године, више од педесет година после Гутића. И то није само континуитет нечега што је злочин, а протеривање то свакако јесте, него је то и континуитет бављења тим непожељним елементом, и реметилачким фактором - Србима".

Оно на чему је НДХ настала, "решавање српског питања", није, рекао је, бар не сасвим, или у потпуности, на жалост, престало са престанком НДХ.

"Из простог разлога што је нечија слобода била везана за неслободу оног другог. И што је нечији опстанак условљен нестанком оног другог. Све заједно, данас имамо тај гадни резултат: током једног јединог животног века, сваки десети Србин је остао у Хрватској", подсетио је премијер.

"Такође, данас, пред собом, ми, у Србији, имамо још једно питање: Шта и како даље?", рекао је Вучић и додао да ни сам, као дете избеглице чију су, готово целу породицу, побиле усташе, а остале протерали преко Дрине, није сигуран да зна да одговори.

Многи Срби су, рекао је, маштали о реваншу, "да врате крв", али, срећом, истакао је, то нису урадили.

"И нисмо то урадили, нити ћемо", рекао је Вучић, претпоставља и зато што смо јасно видели, овде у Србији, резултат сваке мржње, и наше и туђе, и несрећу коју она доноси.

"И на крају, сасвим лично, сигурно, као премијер ове земље имам основни задатак да је држим далеко од сваког пакла. Пакао је туђ посао, не мој", истакао је премијер Србије и додао: "Рат, освета, мржња, јесу пакао, па и онда када се ка њему крећу путем посутим добрим намерама".

"Зато и данас свима, па и онима који су жртве, јасно поручујем: немојте да сањате освету. Сањајте живот. Живот јесте и мора да буде наш одговор. Земља у којој живимо, и која нам је свима мајка, мора да буде наш одговор", рекао је председник Владе Србије.

И колико велика, светла и јака буде била, толико ће и боље разумети шта им одговарамо. Колико се ми не будемо бавили њима, него собом, толико ће и њихово бављење Србима бити све бесмисленије, приметио је.

Са Хрватском зато хоћемо мир и добре односе, али да заборавимо нећемо и не смемо, рекао је Вучић.

Према томе, истакао је, јако је важно да запамтимо - немамо ми, према његовим речима, данас ништа са Независном државом Хрватском.

"Ми имамо са Србијом да изађемо на крај. И свако од нас, са самим собом. И посао нам је да је променимо, убрзамо, оснажимо и учинимо оазом мира на овим просторима", рекао је Вучић.

"Посао нам је да живимо и да радом, знањем, храброшћу и духом покажемо да јесмо управо она држава и онај народ који је, пре готово сто година, и другима на овим просторима омогућио да постоје, да опстану и да постану државе".

Истичући да зна да то многима смета, али чињеница је, рекао је, да Србија није велика по својој територији и границама, него по својој могућности да помогне, да прихвати и да буде добар сусед и са онима који још не умеју да се носе са сопственом историјом и да признају да су, не тако давно, пре само седамдесет пет година, створили државу злочинца, нацистичког монструма, државу која се бавила истребљењем.

А њу нису створили ни ванземаљци, ни Адолф Хитлер, већ Хрвати, за Хрватску, са јасним опредељењем да је она могућа само без Срба, подсетио је.

Тим одговором биће, коначно, дат одговор и на истребљивачку политику НДХ, на Јасеновац и Јадовно, на Раковац и на Шипраге, као и на оно што је мучило Хану Арент.

Шта и како даље је, додао је, и одговор која Хрватска дугује својој будућности, а не Србији.

"Ми ћемо, свакако, моћи да живимо и без њега. И да будемо довољно велики да нико не може да нас уплаши. И да никада више не дозволимо било чију политику истребљења", истакао је Вучић.

"Хтели су да нас нема, хтели су да нас више никада И нигде не буде. А, Србин, упркос томе, живе и живеће. И никоме више неће дозволити ни Јасеновац, ни Јадовно, ни Пребиловце. Живела Србија , живела Српска, живела слобода", закључио је премијер.

Додик: Јасеновац је највеће страдање Срба у историји 

Пристунима се претходно обратио председник Републике Српске Милорад Додик, који је истакао да је формирање НДХ био почетак огромног страдања Срба на овим просторима.

Подсетио је на велика српска страдања у Првом и Другом светском рату, истичући да су у Други светски рат ушли тотално неспремни – "али са илузијом југословенства".

"Срби расути широм бивших простора Југославије, показали су да су једини спремни да се боре против фашизма. Једини устанак био је на српским националним подручјима, историјски факти говоре да су Срби носили антифашистичку борбу", рекао је Додик.

Срби који су жртвовали своју слободу и идентитет, градећи и прихвативши југословенску идеју, морали су да схвате да то није идеја која афирмише Србе, рекао је Додик.

"Данас имамо Словенију и Хрватску које историја не познаје као организоване државе, а они су у прилици да нам, у тој спирали лошег односа према српском националном идентитету, постављају вредности и говоре како треба да будемо уређени", рекао је Додик.

Поручио је да је Јасеновац највеће страдање Срба у историји и да је вредно да се сними филм о том логору, како би будуће генерације на разумљив начин схватиле шта се тамо дешавало.

Навео је и да је његова породица страдала у Јасеновачком логору и додао да у пограничним општинама поред Јасеновца, 25 година касније, није било војника, нити се родило дете, јер су усташе формирале дечје логоре.

Председник РС је рекао и да нас наша вера учи да треба да опростимо, а да "са опростом иде и смирај".

"Напросто, ми до смираја не можемо да дођемо, јер кад год одем у Градину, или било где, лелек и јаук у крошњама дрвећа недужних људи, деце, жена, свих оних који су страдали само зато што су Срби, не може ни мени ни мом поколењу да донесе смирај који нам треба", навео је Додик.

"Генерација наших савременика није и не може да буде крива, али не смемо ми да изгубимо наше емоције и наше сећање на огроман број недужних и страдалих", истакао је председник РС.

Нагласио је и да Срби треба да опросте, али не да забораве, као и да данас на простору Босне постоји држава у којој ништа не функционише.

"Република Српка је прича о слободи, српски народ ће живети са другима, али браниће свој идентитет, не угрожавајући друге", поручио је Додик.

Нагласио је и да је важно да се смогне снаге и пронађу финансијска средства, како би се страдање Срба у НДХ током Другог светског рата прогласило геноцидом.

Говорећи о Сребреници, Додик је истакао да је то било велико страдање и велики злочин, али да се не може прихватити квалификација као што је геноцид.

Церемонија је почела интонирањем химне "Боже правде".

Скупу су присутвовали председница Скупштине Србије Маја Гојковић, чланови Владе, представници Републике Српске, начелник Генералштаба Љубиша Диковић, градоначелник Београда Синиша Мали, представници верских заједница, представници Српског народног већа, као и преживели логораши.

У Кинотеци су приказани документарни филмови о стварању НДХ и логору Јасеновац - "Јасеновац" Богдана Жижића (1966), "Госпа - краљица Хрвата" Крста Шканате (1992) и "Крв и пепео Јасеновца" Лордана Зафрановића (1983).

У оквиру циклуса "Време злочина" сутра ће бити приказани филмови "Ђеца из пакла" Суада Мркоњића из 1967. године, филм Гојка Кастратовића "Еванђеље зла" из 1973, "Кула смрти - Стара Градишка логор бр. В" Владимира Тадеја из 1987, а 12. априла биће приказан филм Здравка Шотре "Браћа по матери" (1988).