Вербић: Промене у образовању као маратон

"Када је просвета у питању није важан коментар после 100 дана рада, већ коментар следеће генерације. Ово и радимо због генерација које долазе, да они имају најбоље могуће образовање и мислим да смо на добром путу", рекао је Вербић Танјугу.

Као три најважније ствари које су урађене у првих 100 дана министар просвете наводи регуларан завршни испит за основце, потписивање споразума са ЕУ о програму "Хоризонт 2020" за финансирање научних пројеката и Закон о високом образовању, који је прошао владу и прослеђен је парламенту на усвајање.

"Колико год некоме изгледало да је завршни испит мала ствар, он је суштински важан да бисмо могли да направимо стабилан систем. Завршни испит је неопходан и због прикупљања података на основу којих ћемо унапређивати образовање наредних година", нагласио је Вербић.

Он је додао да је завршни испит важан за увођење матуре у средње школе, како би се оцењивање учинило објективнијим, као и да упис у средње школе и на факултете постане праведнији.

"За све то нам је потребно да овај први корак учинимо да буде најрегуларнији могућ", рекао је Вербић и додао да се све промене у образовном систему раде у складу са Стратегијом развоја образовања до 2020 године.

Као следећу важну ствар која је урађена министар наводи измене закона о високом образовању, који ће се, каже крајем августа наћи пред посланицима у Скупштини Србије.
Најважније новине које доноси закон, објашњава он, су брже и ефикасније признавање страних високошколских диплома и транспарентност у високом образовању.

"Овај закон предвиђа да факултети објављују податке о онима који дипломирају, заврше мастер, одбране докторат. Такође, да сви докторати после кратког рока буду доступни онлине", каже Вербић.

Министар додаје да на овај начин транспарентност улази у високо образовање, а да ће сасвим новим законом о високом образовању, за који очекује да буде готов до краја следеће године, транспарентност бити уведена у саме програме и планове онога што се изучава на појединим факултетима, али ће се исто тако знати колико који наставници раде.

"На тај начин отпочећемо велику борбу против монопола на одређене предмете, на одређене програме и тако унапредити високо образовање", нагласио је министар.

Говорећи о потписивању уговора са Европском комисијом о приступању програму "Хоризонт 2020", Вербић каже да је то програм који омогућава да наши научници, заједно са колегама из других држава Европе, равноправно учествују и приступају европским фондовима.

"Да бисмо били успешни морамо више радити на обуци наших људи, како да приступају фондовима, да шире мрежу контаката. Буџет програма је 80 милијарди евра и то је највећи буџет за науку који је Европа икада имала", каже министар просвете.

Наш саговорник додаје да се ради на промоцији овог програма и да се сваког четвртка у Центру за промоцију науке организују сусрети са научницима, представницима малих и средњих предузећа и свима који би могли да учествују у њему.

"Не постоји ограничење колико новца се може вући кроз пројекте. Оно што Европа тражи од нас је да и ми улажемо у науку. Што ми више улажемо у науку, то се више средстава може повући из Европских фондова", наглашава министар.

Он каже да је пројекат "Хоризонт 2020" добар модел како би требало организовати домаће финансирање научних пројеката. То подразумева, како каже, да сви пројекти буду реализовани преко конкурса и да сами научници, кроз независно тело, одлучују о њиховом финансирању.

"Већ се ради нови закон о научно- истраживачкој делатности који ће на дневни ред доћи после Нове године, али који ће осим пројектног финансирања науке имати и стратешку компоненту", рекао је Вербић.

Додаје да је у плану да до Нове године буде усвојено још неколико закона и то закон о основама система образовања, закон о средњем образовању, закон о основном образовању и закон о уџбеницима.

"Неколико других закона је у припреми, а имамо у плану 26 нових подзаконских аката", нагласио је Вербић.