Финансијска дисциплина на дневном реду

У емисији "Упитник" на РТС-у Крстић је рекао да Србија у наредне четири године треба да уштеди око 170 милијарди динара, а да само у 2014. и 2015. години треба да се уштеди око милијарду евра. Навео је и да у јавном сектору постоји вишак запослених.

Овде можете погледати/преузети емисију Упитник

Крстић је рекао да, иако ће Влада покушати да учини све да смањи негативне ефекте финансијске консолидације на грађане, мисли да ће крајем године или у наредном буџету морати да се смање и пензије.

Министар је истакао и да треба да се анализира ситуација и одреди како треба да изгледа јавна управа и да ли јавна предузећа треба да имају социјалну функцију, а људи у њима велике бенефиције.

Подсетио је да ће Влада Србије од 1. јула у јавном сектору смањити плате за десет одсто и укинути солидарни порез, а да ће остатак морати да се пронађе на расходној страни, односно да ће морати да се ригорозније контролишу трошкови јавних предузећа.

Удовички: Против страначке феудализације 

Министарка за државну управу и локалну самоуправу Кори Удовички рекла је да тек треба да се анализира колико је запослених вишак, али да грађане много више треба да брине какво је школство или здравство јер је евидентно да у многим сегментима друштва нема довољно адекватно образованих и обучених људи.

Говорећи о свом ресору, Удовички је рекла да је по повратку у Србију са петогодишњег ангажмана у УН била непријатно изненађења чињеницом да организација Владе није узнапредовала од времена владе Зорана Ђинђића и додала да је приоритетни задатак да се успостави механизам за координацију рада министарстава и укине такозвана стрначка феудализација унутар извршне власти.

"Привреда је у тешкој ситуацији и мора да се направи много већи притисак на државну администрацију да више поступа и служи грађане. Систем се раштимовао и морамо да успоставимо систем по којем ће ћутање администрације значити да се она слаже са захтевом", рекла је Кори Удовички.

Вербић: Опстаје мала матура 

Министар просвете и науке Срђан Вербић рекао је да, шта год буде урађено у образовању, први резултати ће бити видљиви тек после 30 година, али да је образовање у Србији на оном месту које може да се очекује на основу нивоа развоја на којем се Србија налази, односно негде "између Бугарске и Хрватске".

Говорећи о предстојећој малој матури, Вербић је рекао да се он залаже за опстајање мале матуре, али да мисли да она треба да добије нову улогу и ново значење.

Вербић је рекао да мала матура може да представља, не као до сада селекциони механизам за упис у средњу школу, јер места у средњим школама има више него кандидата, али да може да буде извор података који ће указати шта не ваља у школовању.

"Залажем се за опстанак мале матуре, али она треба да се реализује у другачијим околностима. Тај тест није толико битан јер се две трећине ученика на крају уписује у школу која је била први избор", рекао је Вербић.