Шта траже паметни у политици

У Србији сви мисле да могу да се баве политиком, а тиме би требало да се баве људи који имају знања и који су стручни, сагласни су гости емисије Око. Задатак интелектуалаца је, према њиховом мишљењу, да се друштвено ангажују и да грађанима дају тачне информације, како би знали шта је истина а шта лаж.

Овде можете погледати/преузети емисију Око

Појава белих листића на претходним изборима резултат је процене људи да на политичкој сцени нема оних за које би гласали, каже професорка Србијанка Турајлић.

"Гласање је питање личне одговорности: ако се од мене очекује глас, ја морам да верујем у нешто; ако у то нешто не верујем, не могу да дам свој глас", објашњава Турајлићева.

Према њеним речима, задатак интелектуалаца је да о свакој ствари и теми информишу грађане, јер, да би грађани могли да гласају и неког изаберу, морају да имају тачне информације.

"Политичар је тај који ће у кампањи и да не говори истину, а улога интелектуалаца је да разоткривају лаж и да кажу: 'Ово је истина, ово није, ово је добро, а ово није'", каже Турајлићева.

Социолог и народни посланик Невен Цветићанин сматра да живота има и пре и после политике и док се њом бавите.

"Политика је све – и питање млека и питање уређења паркића, а не треба све да буде политика. Интелектуалци треба да буду друштвено ангажовани и да помогну друштву и држави", каже Цветићанин.

Објашњава да неки политичари имају бољи начин да реше неке проблеме, а неки имају само празне приче и то нема везе са стварношћу. "Човек који улази у политику мора да има додир са базом, са људима који га бирају", сматра Цветићанин.

У Србији је све политика

Филозоф Ђорђе Вукадиновић сматра да је све политика и да у Србији важи мишљење да је политика "нешто прљаво и да се препушта онима који је прљају".

"Деполитизација је склањање важних политичких тема као што су Косово и евроинтеграције и свођење свега на паркиће, ПДВ и слично", каже Вукадиновић. 

Према његовим речима, људи не могу да седе мирно, али не можемо да се правимо да не видимо шта се ради и због тога је важно да се интелектуалци јавно ангажују.

"У Србији постоји уверење да сви можемо да се бавимо политиком и да сви могу да саставе фудбалску репрезентацију", каже професорка Турајлић.

Са тим се слаже и Невен Цветићанин који каже да се у Србији "политиком  баве и пензионери, и фудбалери, и средњошколци."

"Њом треба да се баве људи који имају знање, јер, у супротном, изгледа да се политиком нико не бави озбиљно. И у Скупштини имате људе за које је тешко рећи да имај углед и подршку грађана. Требало би да се нађе неки филтер да не може свако ко заврши основну школу да буде посланик", истиче Цветићанин.

Вукадиновић сматра да је за бављење политиком потребно знање, али да не треба искључивати народ.

Политиком, сагласни су гости Ока, треба да се баве људи који су стручни и који имају знање у некој области у којој ће бити компетентни, док за остале области могу да имају сараднике. 

У Србији, кажу, у политику улазе људи који "немају чиме да се баве, па кад изгубе функцију настаје драма, јер немају где да оду".

"Кад им дате телефон и секретарицу, они мисле да су на коњу, а када им секретарицу и телефон одузмете сматају да су са коња спали на магарца", објашњава Цветићанин.