Хашка правда и Космет

За 6. децембар заказана је седница скупштинског Одбора за Косово и Метохију, на коју су позвани и тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић и директор Канцеларије за КиМ Александар Вулин, каже председник тог одбора Милован Дрецун.

Овде можете погледати/преузети емисију Око

Објашњава да од тужиоца очекује информације о томе шта је Тужилаштво радило и да ли постоји одговорност због тога што сведоцима у процесу против Рамуша Харадинаја нису понудили заштиту.

"Да пред члановима Одбора кажу шта су урадили и шта планирају да раде да се злочинци приведу правди", додаје Дрецун.

Горан Богдановић, члан Одбора из ДС-а каже да очекује да из извештаја Александра Вулина види шта се дешава на терену, како људи на КиМ живе и да ли се води рачуна о људима и јужно и северно од Ибра. Сматра да је Канцеларија за четири месеца могла много више да уради.

"Нисмо видели ни један пројекат, нити идеју како да се помогне људима. Свакодневно су присутни напади, нису довољна само саопштења, потребно је да се са међународном заједницом нешто конкретно предузме", додаје Богдановић.

За Петра Петковића из ДСС-а, такође члана Одбора за КиМ, ослобађајућа пресуда за Рамуша Харадинаја само је доказ да је "наказно лице хашке правде још наказније."

Очекује да власт поднeсе кривичне пријаве за злочине које су почињени. "Ако држава то не учини, то ће учинити ДСС, да не би прошло да Срби могу да се убијају некажњено", каже Петковић.

Додаје да ће, ако се 10. децембра успоставе границе између Покрајине и централне Србије, то значити да све што је до сада рађено пада у воду.

Сужен маневарски простор 

Милован Дрецун објашњава да је маневарски простор Србије сужен, јер су присутни стални притисци из Брисела и Вашингтона да се договори које је постигла претходна Влада имплементирају, али да држава чини све да Србима на КиМ олакша живот.

Објашњава да на контролним пунктовима који ће бити постављени неће бити заставе Косова и да се сада траже решења хоће ли се плаћати царина и порези. Уз то, каже, биће покренуто и питање таблица.

"Са једне стране биће полиција Србије, а са друге припадници КПС-а и Еулекса, а Срби ће прелазити са личним картама издатим у Србији", додаје Дрецун.

Богдановић поздравља одлуку Владе и "храброст што је разговоре подигла на виши ниво." 

Каже да је на ранијим Одоборима сваки споразум који је постигнут између Београда и Приштине објашњен и да се тачно зна шта је до сада договорено.

"Остало је да се одреди ко ће убирати приходе, где ће они ићи, ко ће бити на прелазима, колико полицајаца, колико цариника. Сада се о томе преговара и разумем забринутост Срба са КиМ", додаје Богдановић.

За Петковића су неубедљива и небитна питања да ли ће на прелазима бити кућица за службенике и жица или не.

"Примена споразума значи стављање границе и успостављање добросуседских односа. Због тога би пре него што се споразум примени требало сачекати да се Уставни суд Србије изјасни о томе, што су затражили и представници четири општине на северу Косова", истиче Петковић и додаје да се до сада водила погубна политика да ЕУ нема алтернативу.

"Ако се ЕУ жури, не треба да се жури Србији, јер журба иде на штету Србије. Имплементирањем споразума учествујете у стварању државе Косово", тврди Петковић.

Богдановић сматра да је "у интересу Србије да настави разговоре, иако смо у последњих 10 дана добили велики шамар. Не сме да буде проблем ко год да је са друге стране."

"Нека решења се траже да се омогући лагоднија позиција Срба на северу Покрајине, иако нема много маневарског простора", понавља Милован Дрецун.