Србија и на истоку и на западу

Истовременим посетама српских званичника Русији и Немачкој говори да Србија не жели никоме да окреће леђа, већ да тражи своје место између истока и запада, како би што боље остварила своје интересе, сматрају спољнополитичких коментатори. 

Овде можете погледати/преузети емисију "Око 11"

Гости емисије Око 11 сагласни су и да би Немачка требала да буде најважнији партнер Србије у Европи, што до сада није била.

Посетама председника Николића Русији и првог потпреседника Владе Вучића Немачкој у истом дану, шаље поруку да Србија жели да сарађује и са истоком и са западом, трагајући за најбољом позицијом на међунардоној сцени, како би остварила своје интересе.

Сусрет председника Томислава Николића са председником Путином различит је у односу на посете председника Коштунице и Тадића, јер је обојена другачијом реториком, сматра спољнополитички аналитичар Бошко Јакшић.

"Веома јака изјава председника Николића када је рекао да он само Србију воли више од Русије. То је једна веома јака, веома отворена изјава и она ће свакако подгрејати оне сумњивце који сматрају да Србија иде у загрљај Русији и да се одваја од Европске уније", објашњава Јакшић.

"Без обзира на ту реторику, сентименталну и емотивну, ми смо томе склони, па изгледа и председник, без обзира на то, мисли да је уравнотежена политика, и да оно што је и премијер Дачић уверавао да Србија не одустаје од европских интеграција, то видимо сада управо оно што смо поменули и потпредседника Вучића у Берлину и посету Николића Москви", сматра Бошко Јакшић..

Сматра да је ипак много већи приоритет у односима са Западом питање Косова и Метохије, јер не можемо да очекујемо неке велике теме, пошто је Европска унија у кризи, а средства која има мора да усмери ка Грчкој, Шпанији и Италији. Истиче да је јасно да пара нема, које су, како каже, нама витално неопходне. Зато је, наводи Јакшић, приоритет контаката са Русијом економски и финансијски.

"Тај баланс који се прави, је показаће се, велики изазов нашој дипломатији. Баланс између Европске уније, веома јаких и интензивних односа између ЕУ и Русије, јер га треба сачувати да се ниједан од партнера негде не узбуди превише", сматра Бошко Јакшић.

Бранко Радун сматра, међутим, да постоји неколико баланса. Један је између САД и ЕУ, САД и Русије и да ту више улогу игра један троугао, иако делује да су Брисел и Вашингтон увек на истој таласној дужини, али нису, када су конкретни интереси на терену. 

Сагласан да је тон посете преседника Николића Русији срдачнији и искренији, него што је био приликом посета његових претходника.

"Мислим кад се ставе папири на сто и када дође конкретна прича око Јужног тока и кредита, мислим да ту нестају сентименталност и да је то онда један, заправо, пословни разговор, па Србија треба да развија односе са Русијом, не само из историјских разлога, већ и из економских и енергетских", напомиње Радун.

Руски мотив подршке за питање Косова 

Мотив Русије да подржи Србију по питању Косова је потреба те земље за савезником на Балкану и у том делу Европе, јер ту постоје заједнички интереси, пре свега "Јужни ток", сматра Радун.

Mотивација Русије за подршку Србији по питању Косова и Метохије је њихова жеља за улогом на светском плану, рекао је Бранко Радун и додао да су око Косова желели да се позиционирају као неко ко штити међународно право, али и да пошаљу поруку Америци да се враћају у игру и да се Русија тражи веће поштовање у међународној арени.

Бошко Јакшић сматра да је противљење признавању унилатералне независности Косова у исто време и одбрана Чеченије, али би признавање Косова за њих значило признавање оног дела територије који је узет Грузији.

У односу на Косово Русија се ипак налази у лагодној позицији, јер јој одговарају оба сценарија, Србији је тиме простор за маневар сужен, али немамо много избора, каже Јакшић.

Политичка подршка битна је због економског утицаја, каже Јакшић и као пример наводи "Гаспром", који после Србије, своје пословање полако шири на територију Грчке.

"Овладавање балканским простором истовремено ће ојачати енергетску позицију Русије у Европи, али може да нас доведе у незгодну ситуацију, јер Европска унија има свој договор у оквиру енергетске заједнице, који има своја правила и да жели смањи своју зависност од Русије. Ту се управо налазимо ми на распећу и то ће тражити доста уметности и око економије и око политике", појашњава свој став Јакшић.

Срдачност и економска рачуница

Срдачност која је видљива приликом сусрета председника Николића и председника Путина, ипак није видљива када је у питању цена енергената или нека конкретнија помоћ Русије, али не у виду кредита, сагласан је Радун и објашањава да то искључиво зависи од вештине преговарача.

"Ми можемо да будемо браћа, али ја сад од вас купујем ауто и ја ћу пробати да га добијем јефтиније, што је сасвим природно", наводи Радун.

Јакшић подсећа да је током дана речено да Русија више неће продавати својим савезницима у региону или бившим чланицама СССР-а, гас по повлашћеној цени. Истиче да Србија гас већ плаћа по пуној тржишној цени, док Белорусија плаћа више него дупло јефтније.

Иако је руско тржиште добар потенцијал за наше производе, Радун подсећа да је извоз у Русију лош и напомиње да је то наша грешка, јер се влада тиме није довољно бавила, привреда није имала снаге да то изведе, а банке нису подржавале.

Посета председника Николића Русији и првог потпредседника Владе Вучића истог дана није било планирано, већ нова Влада и председник желе да крену на нека битна места у свету, где би ми као мала држава добили помоћ.

"То не значи, окрећемо леђа Европи, окрећемо се ка истоку, то је једноставно, идемо, куцамо на разна врата. Отићи ће вероватно у Пекинг и још нека места где можете да направите неке аранжмане, који могу да подигну стандард грађана и покрену производњу", сматра спољнополитички аналитичар Бранко Радун.

Јакшић сматра да је истовременим посетама Москви и Берлину послата порука да Србија никоме не даје предност и да жели сарадњу са свима. Он даје предност Немачкој, за коју сматра да је у прошлости, без њему јасног разлога била заобилажена, иако како каже, требала би да буде један од најјачих стубова сарадње.

"Јако је добро ако је ова Вучићева посета најава исправљања те неке политике, да у Немачкој нађемо релевантног партнера, јер је са Немцима лако пословати, можда је њима тешко са нама пословати, али нам Немачка треба као партнер", сматра Бошко Јакшић.

Сагласан је и Радун, који мисли да би та земља требала да буде партнер број један Србије у Европи.