Realnost u Engleza, groblje favorita i dobro poznati Zec

Sećam se da sam 2016. u Bazelu pratio finale Lige Evrope između Liverpula i Sevilje, smešten među vatrene navijače "crvenih", koji su konstantno pokušavali da prikažu svoj tim u boljem svetlu nego što je uistinu bio.

Jedan momak je dobrih 20 minuta objašnjavao kako sam propustio dobru priliku njegovih izabranika, iako je Natanijel Klajn u toj situaciji tek poneo loptu od svog kaznenog prostora.

Jirgen Klop je u prvoj sezoni doveo tim do evropskog finala, Liverpul je bio bolji u prvih 45 minuta, ali su ih Andalužani u drugom pregazili i došli do trijumfa sa 3:1.

To skauzere nije sprečilo da konstantno govore da su bili bolji i nezasluženo izgubili.

Tri godine kasnije putovao sam od hotela do vimbldonskog kompleksa – jedan voz, pa drugi i stigao sam do stanice Sautfilds, najbliže u ovom delu grada koji je logično zatvoren za saobraćaj zbog turnira.

Plutajući tako rekom ljudi koja se kretala ka izlazu, nisam pošteno ni ugledao svetlost dana, kada se ispred mene pojavila grupa ljudi sa burićima punih crnih majica.

Nisam stigao ni da se opasuljim, već su mi u ruke gurnute dve na kojima je pisalo "Džoana Konta – Rokit".

"Šta je ovo?", upitao sam jednog od momaka koji je delio.

"Podrška našoj šampionki", stigao mi je ekspresan odgovor.

"Ali, nisu mi potrebne dva majice", pokušao sam još jednom da saznam šta je poenta ove akcije, ali me je talas mase već poneo krećući se bulevarom koji vodi ka kompleksu. U pozadini se čulo samo "ma, nosi koliko god da si dobio..."

Konta će inače svoj nastup na trećem grend slemu početi tek sutra, ali "hajp" ne prestaje, bez obzira što nije u grupi najvećih favorita. Štaviše, ima barem 10 devojaka koje su bliže titule od nje. Verujte, tako će biti dok svi britanski igrači ne ispadnu iz žreba.

Prošavši sve peripetije sa akreditacijom, prijavljivanjem opreme i svime što prvi dolazak ovde nosi, spremao sam se za ludački teniski dan – petoro srpskih tenisera na terenima, uz sijaset odličnih mečeva.

Ali ono što se dešavalo niko nije mogao da pretpostavi – porazi Naomi Osake, Aleksandera Zvereva, Stefanosa Cicipasa, Markete Vondrušove, Venus Vilijams, Grigora Dimitrova... svih onih za koje se očekivalo da ostave veliki trag i duboko zagaze u drugu nedelju Vimbldona.

Govorili su često novinari i poznavaoci tenisa da je teren broj 2 "groblje favorita", ali su danas oni sahranjivani redom, gde god su protivnici stigli. Treba napomenuti da su takmičenje završili Aleksandra Krunić i Dušan Lajović, Janko Tipsarević je nakon maratona prošao u drugo kolo, isto kao i Miomir Kecmanović.

Novak Đoković je uspeo da prebrodi prvu prepreku, tradicionalno je otvorio Centralni teren, pobedivši Filipa Kolšrajbera u tri seta.

"Pre svega, drago mi je što je Marjan (Vajda) bio saglasan sa tom idejom i konceptom da osvežimo tim i uvedemo novinu, tj. velikog šampiona. O tome smo razgovarali nekoliko meseci unazad i Goran je bio prvi moj izbor, a Marjan se usaglasio sa tim. Kontaktirao sam ga nedavno, pre nekih desetak dana. Imao je neke obaveze i nije mogao ranije da dođe tokom pripremne nedelje, ali je došao juče. Trenirali smo juče, danas je sve prošlo veoma dobro...", rekao je Đoković za RTS o novom treneru Goranu Ivaniševiću.

A, potom mi je malo više otkrio o saradnji koja nije baš tako neočekivana kako se pretpostavljalo.

"Ne treba nam mnogo da se razumemo jer se poznajemo veoma dobro. On izuzetno poznaje moju igru, studirao je mnogo zbog igrača koje je trenirao, a koji su bili moji protivnici svih ovih godina. Bilo ga je veoma interesantno čuti, odnosno njegovu perspektivu moje igre. Ima naravno mnogo stvari na kojima može da se radi, to nas sve raduje. Biće ovde cele prve nedelje, ima neke obaveze u drugoj, pa ne znamo da li će ostati. Ovo je neka vrsta probnog turnira za nas, videćemo posle da li ćemo produžiti saradnju."

Zna se i šta je osnovni zadatak popularnog "Zeca" – dodati ono što je potrebno da se odbrani trofej.

Baš u trenucima kada sam završavao razgovor sa našim najboljim sportistom, jedna devojka je zaplakala na "kecu". Tačnije, nije devojka, još je devojčica, ima samo 15 godina i postala je najmlađa igračica koja je dobila meč na Vimbldonu.

I to ne bilo koga – savladala je stariju od sestara Vilijams, devojku na koju se ugledala kada je uzimala reket u ruke.

"Ne bih bila ovde da nije bilo nje", u suzama je govorila klinka iz Alante koja još igra u juniorskoj konkurenciji.

Možda i najlepša priča za kraj turbulentnog uvodnog dana na Ol Ingland klabu. Spektakl je već počeo, pozdrav iz Londona.

Nikola Đukić (NikolaDjukic43)