Sećanje na košarkašku legendu Pitera Pita Maravića

Njegovi deda i baba bili su Srbi poreklom iz Like, koji su se u Ameriku doselili posle druge industrijske revolucije krajem 19. veka. Njihov sin Petar Pres Maravić postaće jedan od najboljih univerzitetskih košarkaških trenera svih vremena i verovatno najvažniji trener svog sina. Pit je odrastao kao Amerikanac, ali košarkaški hroničari kažu da mu je otac pevao srpske pesme.

Pres Maravić je govorio – neki ljudi su rođeni da sviraju klavir, neki da budu pisci ili slikari, a Pit će biti košarkaš. Međutim, Pit Maravić je od košarke pravio teatar i dovodio publiku do ludila. 

Kao 15-godišnjak prvi je dodao loptu kroz noge, a već 60-ih ovaj momak sa lelujavom kosom, na koledžu Lujzijana, tri sezone je postizao u proseku 44 poena. To je rekord koji u univerzitetskoj košarci u Americi do danas niko nije oborio. Treba li dodati, u vreme Pita Maravića trojke nisu postojale.

Univerzitet je napustio sa 3.667 datih koševa i 1970. godine potpisuje NBA ugovor. Atlanta hoksi platili su za njega dva miliona dolara, tamo će biti tri sezone i u proseku davati više od 20 koševa. U februaru 1977. godine cela zemlja govorila je o moćnom pištolju.

Pit Maravić je u dresu novog tima, Nju Orleans džeza, postavio rekord karijere. Na jednoj utakmici dao je čak 68 poena. Samo dva igrača u istoriji NBA lige uspela su da daju više koševa na jednoj utakmici. Međutim, ni Atlanta ni Nju Orleans nisu bili klubovi sa kojima je mogao da osvoji NBA ligu. Prilika za to bili su Boston seltiksi, ali 1980. kada se u Bostonu rađa nova zvezda Leri Berd, Pit Maravić više nije moćni Pištolj Pit. Ima ozbiljnu povredu kolena, a posle manje od godina dana, odlučuje da napusti košarku.

Patiće od depresije, imaće problema sa alkoholom, na kraju se okrenuo hrišćanskoj veri i govorio da je pronašao mir. Iznenada, 5. januara 1988, posle basketa na jednom hrišćanskom koledžu, Pit Maravić se srušio. Umro je u 40. godini od srčane mane, a da nikad nije znao da ima problema sa srcem.

Da stvar bude bizarnija, Pit Maravić je predvideo svoju smrt. Godine 1974. rekao je jednom novinaru – ne želim da igram košarku deset godina i da onda umrem od srčanog udara kad budem imao 40 godina.

Na vest o njegovoj smrti, Bob Dilan je rekao: "Znam, to je onaj čovek koji je mogao da igra i zatvorenih očiju."