Priča o Nikoli Jokiću, od mlađeg brata do velike zvezde

Nikola Jokić jedan je od najboljih košarkaša NBA lige u januaru mesecu. Centar Nagetsa prosečno je beležio 24 poena, uz 11 skokova i pet asistencija i sa rejtingom od 26,3 bio je najbolje plasirana "petica", ukupno deseti po rangu.

Ipak, nije sve bilo tako lepo i lako za Nikolu. U detinjstvu je bio "debeljuca", pa mu je, i pored talenta za košarku, malo ko predviđao blistavu košarkašku budućnost. Čak ni njegova braća, koja su odavno u svetu košarke.

Nemanja Jokić je prijatelj Darka Miličića, košarkaškog čuda od deteta, koji je na NBA draftu 2003. godine bio izabran sa druge pozicije, ispred Karmela Entonija, Krisa Boša i Dvejna Vejda, a iza neprikosnovenog Lebrona Džejmsa.

Miličić nikada nije dostigao visine koje su mu bile predviđene, ali to je neka druga priča... Na sreću, Darko je imao veliki uticaj na život Nemanje Jokića u Americi, gde je igrao košarku na nekoliko univerziteta.

Kada se Nemanja vratio u Srbiju, mlađi brat Nikola već je narastao više od dva metra i stigao do težine od 130 kilograma. Nije mogao da uradi ni jedan sklek.

"Samo je želeo da se zabavlja. Voleo je da stoji na visokom postu, i preko glave i iza leđa deli lopte saigračima. I nisu mu branili. Znali su da je to posebna veština koju poseduje", priseća se Nemanja Jokić.

Nikola je brzo prešao iz Sombora za Beograd, gde se priključio mladoj ekipi Mege. Počeo je da privlači pažnju evropskih, ali i NBA klubova.

Njegov menadžer Miško Ražnatović prijavio ga je za NBA draft 2014. godine, na kojem su ga Nagetsi izabrali kao 41. pika.

Jokić, međutim, nije trebalo da ide u NBA. Plan je bio da odigra sezonu-dve u nekom od jačih evroligaških ekipa. Malo je nedostajalo da postane član Barselone.

"Uslovi su već praktično bili dogovoreni. Ipak, gledali su jednu njegovu utakmicu, na kojoj je bio katastrofalan. Zatražili su više vremena", kaže Ražnatović.

Zbog jedne loše utakmice nije otišao u Španiju, ali njegove partije u Megi nisu prošle nezapaženo u Denveru. Nagetsi su skovali plan: Dolazi Jokić, tu je pomoćni trener Ognjen Stojanović, u timu je i Jusuf Nurkić, dok je sve to trebalo da oblikuje pomoćnik generalnog menadžera Arturas Karnišovas.

Sada, živi u Denveru sa starijom braćom i devojkom.

"Nikola uopšte ne može da bira da li nas želi ili ne. On je pametan mladić i siguran sam da će se snaći. Ali, ovo je bitan period života za njega i želim da ima podršku kakvu ja nisam imao. Uvek mu kažem: Živiš moj san, nemoj da uzimaš stvari zdravo za gotovo, nemoj da praviš greške koje smo mi pravili", kaže Nikolin brat Nemanja.

Nikola je loše odigrao Letnju ligu, kao i predsezonu. Trener Majk Meloun seća se tih trenutaka, uz reči "sasvim prosečan igrač". Ali, Nikola se nije predavao. Radio je sve više i sve jače. Skinuo je kilažu, uz pomoć kondicionog trenera Stiva Hesa.

Sezonu je počeo na klupi, ali je posle 10. novembra sam tražio da bude "bačen u vatru". Ubrzo, Denver je postao treća najbolja napadačka ekipa u ligi, a Nikola jedan od igrača koje navijači i treneri najradije gledaju.