Makabi, skup individualaca sa samo jednom loptom

Makabi ima bogatu tradiciju, šest osvojenih Evroliga, jednu Suproligu, 51 titulu izraelskog šampionata, 43 izraelska kupa, jednu osvojenu ABA ligu. Od samog osnivanja kluba, uspeli su da se istaknu među najboljim što ostatak sveta ima da ponudi.

Kroz istoriju ovog kluba su prošla imena koja su ostavila neizbrisiv trag u istoriji tog sporta, od Mikija Berkoviča, Dorona Džamšija, Olsija Perija i Džima Boutrajta sve do Šarunasa Jasikivičijusa, Entonija Parkera i Nikole Vujčića. Međutim, klub je doživeo veliki rezultatski pad u protekle dve sezone. Otud i svaka naredna generacija ima sve veći pritisak da pruži dobre igare i ostvari uspehe.

Poslednja trofejna generacija je bila ona iz sezone 2013/2014, kada je ekipu do najvećeg povratka u finalu Evrolige vodila jedna legenda ne samo izraelske već i svetske košarke – Dejvid Blat. Nakon njegovog odlaska, ekipa je izgubila svoju igru i identitet.

Veoma bledo izdanje i ispadanje iz prvog kruga Evorolige, i posrtanje u Evrokupu, u kome su bili prvi favorit, potpuno su srozali reputaciju kluba.

Vratili su se ponovo u Evroligu i rešili da iskoriste sve moguće resurse da tu i ostanu i da ponovo učine Makabi evropskim gigantom. Tako je Tel Aviv ovog leta postao jedna od zanimljivijih i "sočnijih" destinacija na košarkaškoj mapi sveta.

Transferi

Prvi potez u ovoj reformi bilo je dovođenje trenera, domaćeg stručnjaka, koji će biti pod pritiskom dominiranja izraelskom ligom, a onda i povratak u vrh Evrolige. Na to mesto je došao Erez Edelštajn, bivši trener izraelske reprezentacije i nekoliko izraelskih klubova. Međutim, stiče se utisak da to možda nije bila najbolja odluka.

Drugi korak u celom tom projektu bilo je dovođenje već dokazanih igrača iz Evrolige – igrača koji su bili dominantni i za koje se čulo i preko "bare", u cilju podizanja popularnosti kluba. Taj potez im je omogućio da kasnije dovedu i igrače koji su igrali u NBA ligi.

Prvo su doveli noseći stub Crvene zvezde iz prošle sezone, Kvinsija Milera i Majka Cirbesa. Obojica su bila među najboljim igračima na svojim pozicijama prošle sezone i obojica su dobila višestruko bolje uslove nego na Malom Kalemegdanu.

Njihov dolazak je privukao igrače koji su se dvoumili između Amerike i Evrope, jer ako je Makabi njima mogao da ponudi veliku sumu, znali su da će igračima koji su igrali ili je trebalo da igraju za NBA ponuditi još više. Tako su uspeli da dovedu veoma zvučna i zanimljiva imena.

Di-Džej Sili – nekadašnji igrač Gran Kanarije i Bešiktaša, "skorer", odličan šuter iz driblinga, ali i iz spot-ap situacija, može da odigra i u prenosu lopte i u razigravanju saigrača.

Endru Gaudlok – kombo bek, može da igra na pozicijama jedan i dva, fantastični igrač sa evroligaškim ali i NBA iskustvom, jedno od najboljih rešenja na toj poziciji, igrao je za Uniks i Fenerbahče u Evropi, ali i za Los Anđeles lejkerse i Hjuston rokitse u SAD.

Viktor Rad – jedan od najboljih igrača prethodne sezone u Evrokupu, gde se istakao igrajući za Nižnji. Među atletski najdarovitijim igračima van NBA, može da pokrije pozicije tri i četiri i donosi raznovrsnost ekipi. Poenter je, ali i odličan skakač.

Kolton Ajverson – fantastično rešenje na centru, vrlo visok ali i veoma pokretan igrač, neko ko će igrati sjajnu odbranu, kupiti većinom sve skokove, stalno izlaziti u pik-en-rol igru, ali pre svega zatvarati i štititi svoj obruč. Nekadašnji igrač Baskonije, Bešiktaša i Karšijake.

Soni Vims – najveća zvezda i najzvučnije ime prelaznog roka. Igrač sa obimnim evropskim, ali i NBA iskustvom. U Evropi je bio član Žalgirisa i CSKA. U Sjedinjenim Državama je bio član Denvera i Toronta, dok je proteklu sezonu proveo u Finiksu i Filadelfiji. Individualno možda i najbolji i najkompletniji igrač Evrolige, pokriva čak tri pozicije – od dva do četiri – fantastičan je kreator šuta, vrhunski atleta. Odlično zna da iskoristi dat prostor.

Bitno za Makabi jeste to što su zadržali svoje ključne igrače iz prethodne sezone (Landsberga, Smita, Ohajona i Pninija) i vratili svoje dokazane košarkaše (Mekela i Aleksandera).

Mane, vrline, statistika i analiza

Ukoliko pogledamo učinak Makabija, bar u Evroligi, primećuje se nešto što je trebalo da bude poznato upravi kluba, a to je da odjednom uloženi veliki novac, dovođenje velikog broja sličnih igrača, odličnih ali ogromnih individualaca, zvezda i imena, ne može doneti trenutan uspeh.

Kada pogledate taj tim na papiru, trebalo bi da bilo kome može da zadaje glavobolju, utera strah u kosti i izazove pesimizam. Zapravo nije tako. U Evroligi su trenutno osmoplasirani, sa pet pobeda i šest poraza.

Igraju nekonstantno i u serijama. Takmičenje su počeli sa dva poraza od Reala i Armanija i pokazali se jako loše na samom početku takmičenja, igrali su očajno, i kao odraz svega toga doživeli su smenu na trenerskoj poziciji.

Edelštajn je napustio tim zbog, kako se navelo, napetog odnosa između navijača i kluba, ali i veoma loše atmosfere u svlačionici, a na njegovo mesto je došao njegov asistent Rami Hadar. Novu nadu i pozitivnu energiju uneli su pobedama nad slabijim ekipama Žalgirisom i Galatasarajem, ali su ponovo upali u oscilacije, doživeli dva poraza, od desetkovane Barselone i Panatinaikosa.

Nakon sjajnih partija u izraelskom prvenstvu, napokon su pronašli pravi ritam i u Evropi, pa su odličnim partijama i konsolidovanom igrom savladali favorita za osvajanje Evrolige Fenerbahčea, odneli pobedu u Pireju nad Olimpijakosom i u Kazanju pobedili Uniks. Ekipe Efesa i Bamberga su pokazale najveće slabosti ove ekipe, pokazale su koliko ona mora da napreduje i uči kako bi došla do željenih rezultata.

Naime, pokazali su kako je moguće relativno lako zaustaviti napad Makabija i izneli su na videlo kriminalno lošu odbranu koju Makabi igra.

Napad

Što se tiče napada Makabija, to stvarno nije viša matematika i veoma je jednostavno i lako pročitati ih, pa samim tim protivnici koji igraju malo bolju odbranu znaju da ih veoma brzo ostave bez ideje, dovedu do panike i srljanja.

U napadu Makabi ima veoma malo timskih akcija, gotovo 90 odsto napada se svodi na individualni kvalitet pojedinaca, bez obzira na to da li je u pitanju Vims, Rud, Ajverson, Sili ili neko drugi. Svako od pomenutih igrača uglavnom ima individualnu i atletsku prednost u odnosu na čuvara, i tu prednost pokušava da iskoristi.

Igraju mnogo izolacija, u kojima pokušavaju da ili stvore svoj šut s polja ili da ulazom postignu polaganje ili zakucavanje. Makabi u što više situacija želi da igra u tranziciji, odmah po defanzivnom skoku ili ukradenoj lopti, i tako ne dozvoli protivniku da postavi odbranu.

Upravo u tim situacijama Makabi možda ima i najveću prednost ne samo u odnosu na Crvenu zvezdu već i na ostatak Evrolige. Imaju jedne od najboljih atleta koji su u kontrama skoro nezaustavljivi zbog svoje brzine, nenormalno velikog odraza i skoka, ali i sposobnosti da pogađaju uz kontakt i faul. Drugi vid najčešćih poena Makabija jesu takozvani "katovi", gde igrač Makabija neočekivanom i brzom kretnjom u dva pravca pokušava da iznenadi svog čuvara i stekne i najmanju prednost koju može lako iskoristiti da poentira.

Što se tiče pozicionih napada, Makabi ima samo par solucija i utisak je da Zvezda sa njihovim pozicionim napadom ne bi trebalo da ima problema. Ti pozicioni napadi nisu previše komplikovani i ne razlikuju se mnogo od ostalih, sve se svodi na to da se uruči lopta zvezdi tima, bio to Gaudlok, Vims ili Sili, i da njima u pik izađe Ajverson ili Cirbes, ili u osnovnu pik-end-rol igru ili u pik igru, gde niski igrač ide ka košu ili bira najbolju opciju za dodavanje.

Makabi važi za solidnu napadačku ekipu, nalaze se u pet najboljih napada, oni postižu 81 poen u proseku. Problem su jako loša uigranost i mnogo veći broj izgubljenih lopti u odnosu na asistencije.

Odbrana

Jedan od najvećih problema te ekipe je svakako odbrana, ona ume da bude toliko očajna da smo videli kako i napadački prosečne i lošije ekipe sa lakoćom dolaze u veoma lake pozicije za poentiranje. Odbrana je stvar timske uigranosti, uklopljenosti i želje, a to je nešto što taj tim još nema i nešto što Zvezda može i mora iskoristiti.

Neverovatno loše brane pik-end-rol igru, nakon početnog preuzimanja, igrači koji treba da rotiraju i preuzmu protivničke igrače to nikako ne rade, i nakon običnog pik-end-rola desi se da protivnik ostane sa po dva igrača koji su potpuno otvoreni, ili na šutu za trojku, ili na lakom polaganju. Ukoliko ih ekipa napadne sa niskog posta, nisu sposobni da to brane igrom jedan na jedan, pa veoma veoma često udvajaju.

Opet u tom udvajanju mora da dođe do timskog pomeranja, a to se, naravno, najčešće ne dešava. Ekipe sa dobrim protokom lopte, a Zvezda svakako to jeste, to bi morala da iskoristi. Zvezdin snajper Marko Simonović je u životnoj šuterskoj formi i treba ga tražiti što više. Zvezda najveći deo svojih trojki postiže kada lopta kruži i dođe do otvorenog čoveka, gde veoma lako mogu Gudurić, Dangubić i Dženkins da traže lake poene.

Takođe treba iskoristiti njihovu jako slabo interiornu odbranu, to jest odbranu samog koša – kada se probije njihova prva linija, jedini koji brane obruč su Ajverson ili Cirbes. Pozitivna strana njihove veoma diskutabilne i treba reći katastrofalne odbrane jeste individualna odbrana. Uz neverovatnu atletsku sposobnost, kojom veoma lako mogu da ukradu loptu i izblokiraju gotovo svakog protivnika, oni su jako dobri na linijama dodavanja, često svojim dugim rukama i brzinom umeju da preseku dodavanje i istrče kontru, i Zvezda bi se toga morala plašiti i na to obratiti pažnju.

Makabi gotovo da ne igra zonsku odbranu i biće iznenađenje ukoliko se na to odluče u nekom trenutku. Za pohvalu je i presing koji umeju da igraju preko celog terena, u kojem se jako dobro snalaze i uspevaju da zbune protivnika i oduzmu posed.

Završnica, utisak, prognoza

Utisak o Makabiju jeste da je to ekipa koja može da savlada svakoga ukoliko joj je dobar dan, međutim, muče se protiv dobrih odbrana, a Zvezdina je meću najboljim u Evroligi, i upravo taj individualni kvalitet na koji se Makabi oslanja može da bude Zvezdino najveće oružje. Zvezda treba i mora da poštuje protivnika, ali mora i da pokaže zube, kako bi i Makabi poštovao nju. Predviđanja su da uz standardno dobru odbranu i iole tečniji i raspoloženiji napad, pred gromoglasnom podrškom u punoj dvorani "Aleksandar Nikolić", Zvezda apsolutno ima ravnopravne šanse za pobedu.

Treba iskoristiti oscilacije u rezultatima Makabija i lošiju atmosferu u njihovom timu za stvaranje pozitivne u svom taboru i za učvršćivanje samopouzdanja, što je Zvezdi za uspeh u Evropi više nego potrebno.