Impresivni Čelsi "počistio" Junajted , Matić sjajan!

Čelsi je savladao Mančester junajted sa 4:0 na Stamford Bridžu, na povratku Žozea Morinja na stadion na kojem je, pre tuce godina, objavio sebe svetu kao „Posebnog". U tom trenutku, kao šampion Evrope sa Portom, niko se nije usudio da mu protivreči. Godine su prolazile, titule su se manje-više nizale (beše tu i ona istorijska, sa tri trofeja ovenčana sezona sa Interom).

Bela Gutman je govorio o tome da je za svakog trenera u jednoj ekipi „treća godina fatalna". Morinjo je to pametno izbegavao, menjajući klubove, držeći sebe na vrhu. Međutim, deluje da je tome došao neki smiraj. Gde drugde, gde prikladnije, rekao bi neko, nego baš na Stamford Bridžu. Veoma je moguće da će Portugalac pobeđivati i dalje, osvajati i trofeje, zašto da ne, ali aura „Posebnog" neće prijanjati uz njega. Sam je to potvrdio uoči ove utakmice, rekavši da mora da pobeđuje i dominira sa Junajtedom kako bi to održao. Međutim, njegov tim, u kojem je on već napravio nekoliko očiglednih promena (pre svega se to odnosi na tip odbrane koju Junajted igra sada, koji je skoro pa dijametralno suprotan u odnosu na vreme Luja Van Gala), ipak ne deluje sposoban za tako nešto.

Gosti su gol primili nakon 30 sekundi, a potom su primili još tri. Junajted se raspao. Markos Alonso (fudbaler rođen da igra krilnog beka, nipošto beka) je poslao loptu napred, užasnu reakciju Krisa Smolinga - ne poslednju na meču - iskoristio je Pedro, koji je obišao De Heu i postigao najbrži gol sezone.

Junajted je pokušao da odgovori, preko Valensije i Ibrahimovića, ali to je bilo tako malo i tako nedovoljno. Čelsi je dominirao, a Konte, egzaltiran, imao je „Rasel Krou iz Gladijatora" momenat sa domaćom publikom: „Zar niste zabavljeni?".

Tribine su odgovorile. Inače pomalo letargični navijači Čelsija ustali su i kraj meča proveli u pesmi i aplauzima. Njihov tim je odigrao meč sezone.

Ono što mora da raduje navijače reprezentacije Srbije jeste partija Nemanje Matića. U paru sa Ngolom Kanteom (a, ne zaboravite, u ovom sistemu sa samo dva igrača u veznom redu njihov posao je ogroman), visoki Ubljanin je bio izvanredan. Istu formaciju igra i selekcija Srbije, sa veoma sličnim mehanizmima kretanja (krila ulaze unutra, u poluprostore, napadačku širinu daju krilni bekovi), pa ostaje nada da će Matić ovakvu igru prezentovati i na narednom okupljanju „orlova".

Drugi gol za Čelsi postigao je Geri Kejhil posle prekida, da bi zatim Eden Azar, posebno motivisan protiv Žozea Morinja, bio precizan nakon veoma inteligentnog dodavanja Nemanje Matića.

Za kraj ovog nadrealnog popodneva Čelsija, Ngolo Kante je postigao gol, nakon solo prodora i ponovo neozbiljne reakcije Smolinga i Blinda.

Vredno pomena jeste i transformacija Davida Luiza u poslednjih par sedmica – fudbaler večito percipiran kao neko ko je strahovito taktički nedisciplinovan i nezreo, nije napravio pogrešno kretanje. Uvek, u sve tri defanzivne faze, stajao je tačno tamo gde treba. Čak je, samo svojom pribranošću i trezvenošću, spasao gol, presekavši povratni pas ka Ibrahimoviću nakon jedine (dakle, jedine!) opasne akcije ekipe u crvenim dresovima.

Morinjo je trener koji se ponosi svojom kontrolom mečeva, modifikovanjem ponašanja svojih igrača i izmenama i promenama oblika koji menjaju momentum duela. Ništa od onoga što je pokušao u Londonu nije uspelo!

Uveo je Matu umesto Felainija, pomerio Rašforda, Marsijal je zamenio Lingarda, ali Junajted je izgledao i bio izgubljen. Stamford Bridž je svaki kontakt lopte Pola Pogbe pozdravio skandiranjem „Bačeni novac!". On to nije. U pitanju je iznimno talentovani, mladi fudbaler koji će jednoga dana verovatno biti najbolji na svetu. Ali sada igra jako loše, i timu koji igra jako loše.

Kakvu razliku pravi trener? Antonio Konte i Žoze Morinjo su došli u svoje klubove u isto vreme. Čelsi je tim koji raste i koji se diže. Junajted... Pa, pogledajte semafor.