Lazar Petković, golman "rosonera"

Mesec dana pre svog 18. rođendana talentovani srpski golman stavljen je na klupu da bude rezerva Marku Ameliji. Da odluka trenera Masimilana Alegrija nije slučajna videlo se dve nedelje kasnija kada je mladi srpski golman bio još jednom na klupi, ovog puta kao zamena Kristijanu Abijiatiju.

"Sada kada sam postao, posle 3 godine mukotrpnog rada, deo I tima Milana osećam ogroman ponos i motiv", kaže Lazar Petković u intervjuu za RTS.

Prvi put u javnosti ime Lazara Petkovića, dečaka koji je trenirao u Vojvodini, pojavilo se kada je pre tri godine prošao Milanov junior kamp u Beogradu gde je izabran među nekoliko stotina dečaka da ode na završnu probu u Forte dei Marmi.

- Kao prvo moram da preciziram da je sve započelo iznenadnim preseljenjem moje porodice u Milano gde je moj otac osnovao firmu i odlučio da mama I ja budemo uz njega bar neko vreme. Slučaj je hteo da sam neposredno pre tih događaja bio u kampu Milana tako da su me oni već poznavali i na moju sreću imali izuzetno pozitivno mišljenje o mom talentu i potencijalu. Bilo je dovoljno da moj menadžer Vlado Borozan kontaktira tadašnjeg Sportskog direktora Omladinske skole gosp. Maura Pederzolija i san je postao java....Sve se nekako desilo kao na filmu....

Koji je značajniji momenat za Vas, kada su Vam rekli da žele da ostanete i da trenirate u Milanu ili da biti među igračima za meč prvog tima?

- Sve ima svoj poseban značaj. Kada su mi saopštili da žele da dođem u Milan bio sam oduševljen. Sada, kada sam deo I tima, izuzetno sam ponosan i motivisan. Sledeći ciljevi su debi na zvaničnom meču jer sam vec uspešno odigrao jednu prijateljsku i afirmacija u dresu neke od mlađih selekcija Srbije...

Da li je bilo iznenađenje kada ste dobili poziv da konkurištete za prvoligaške mečeve?

- Bio sam već tri puta na klupi...Moram da priznam da se sve desilo iznenada...ali sam taj tretman zasluzio na terenu. Trebao sam biti samo neko vreme sa I timom ali sam uspeo da se izborim za svoj status i zbog toga sam neizmerno srećan...

Lazar, 195 santimetara visoki golman, priključen je prvom timu pre mesec i po dana i polako se privikava na nove okolnosti koje donosi igranje i trening za Milan.

- Biti među svim tim velikim igračima...raditi sa trenerima kao sto je Alegri i trener golmana Marko Landući (čovek koji je stvorio jednog Marketija iz Lacija) je nešto fantastično. Svi su me fenomenalno prihvatili i učinili da se osećam kao da sam oduvek bio sa njima. Od kada sam sa njima gotovo da ne gube pa me smatraju maskotom koja im je donela sreću. Uživam u svakoj sekundi provedenoj sa njima....i znam koliko igrača sanja da bude na mom mestu....

Šta je bilo najteže od kada ste napustili Novi Sad i otišli u Milano?

- Iskreno nisam nikada razmišljao mnogo o tome jer sam totalno fokusiran na fudbal i moje sportske obaveze. Najvažnije mi je da je moja porodica uvek bila pored mene...ostalo je relativno. Naravno nedostaje mi društvo ali nastojim da odrzim kontakte sa svima....

Biti član Milana je izuzetan uspeh ali daleko od toga da ne zahteva potpunu posvećenost.

- Fudbal je moj život. Imam jasan cilj pred sobom...Želim da ostvarim svoj maksimum u profesiji za koju sam se opredelio. Znam jako dobro koliko ce biti teško ali verujem da cu uspeti.

Dani liče jedan na drugi...

- Trening, kuća i eventualno neki izlazak sa drugarima iz kluba. Nema vremena za bilo šta drugo ali najvažnije mi je da je moja porodica uvek uz mene. Oni su svega odrekli zbog mene i na tome cu im uvek biti zahvalan. Moj san je i njihov san...i svi zajedno radimo kako bi on postao stvarnost.

Stižete li da pratite događaje u srpskom sportu, pogotovo fudbalu?

- Naravno...pratim moju Vojvodinu i reprezentaciju....volim da gledam tenis...kao i svi obožavam Noleta...

Sav taj rad i posvećenost doneli su ne samo mesto u prvom timu Milana već I poziv za mladu reprezentaciju Srbije. 

- Iskreno, nadao sam se. Za mene je reprezentacija svetinja.

Ipak, ovo je tek početak. Lazar Petković je svestan da je tako.

- Samo ja znam koliko je teško i koliko me napora i truda čeka do konačne afirmacije...U manjoj sredini imaš pravo na grešku...nema ove tenzije i pritiska...Mislim da je lakše doći u Milan nego ostati u njemu...Ovde opstaju samo vrhunski igrači. Posebna priča je ta što sam stranac što podrazumeva da moram biti bar za nijansu bolji od Italijana...Moram da pravim razliku na terenu i na treningu i na utakmici....a dokazivanju nikad kraja....

U prethodnih mesec i po dana dogodile su se mnoge stvari u životu ovog mladog i talentovanog golmana. Najlepši momenat bio je debi za prvi tim na prijateljskoj utakmici kada je odigrao čitav meč a pohvale mu dale samopouzdanje da nastavi sa još većim radom. Lazar je krenuo putem svog uzora Petera Čeha ali da bi ostvario sve ciljeve potrebno je da radi intentzivno i posvećeno kao do sada.