Pogled u retrovizor

Što nije naročito dobra vest ukoliko niste navijač Hamiltona i/ili Rozberga, jer dosta toga ukazuje da nas možda čeka još jedna godina dominacije Srebrnih strela. Zbog toga predlažem da, umesto da se bavimo onim što ćemo videti u pustinjskom kraljevstvu, ovoga puta odvojimo vreme za stavljanje u kontekst onoga što smo videli u Melburnu.

Apsolutni utisak otvaranja sezone mora biti neverovatan nivo bezbednosti koji je Formula 1 postigla tokom godina. Činjenica da je posle onakvog udesa Alonso završio „samo"* sa nekoliko napuklih rebara i malim pneumotoraksom (vazdušni džep između pluća i grudnog koša) me u isto vreme ispunjava i neizmernom srećom ali i užasnom tugom pri pomisli koliko je života sjajnih hrabrih mladih ljudi moglo biti sačuvano da je pitanju sigurnosti vozača, redara i gledalaca na vreme počela da se poklanja veća pažnja. Najmanje je bitno što smo ostali uskraćeni za potencijalno epske duele Šumahera i Sene u drugoj polovini '90-ih godina (da nije bilo Imole '94), Žila Vilneva u borbi sa Pironijem, Pikeom, Prostom, Menselom i Senom tokom '80-ih (da se tokom '82. nisu dogodili Zolder i Hokenhajm), ili i inače neverovatne borbe '70-ih uz Rindta, Severa i Petersona (bez crnih vikenda u Monci '70. i '78. i Votkins Glenu '73. godine). Ali kakve bi to trke bile.

Na neki pomalo morbidan način, Alonsova (ne)sreća se dogodila u pravom trenutku, usred besmislene rasprave o tome da li je Formuli 1 potrebna zaštitna kapsula oko glave vozača, odnosno da li je rešenje koje je Ferari testirao pre početka sezone - „ružno". Onog momenta kada je Fernando izjavio da bi i te kako želeo da je u Melburnu imao kapsulu svaka rasprava bi trebalo da prestane, jer bilo koje rešenje koje može da sačuva makar jedan život mora biti odmah primenjeno, koliko god „ružno" bilo.

Pozitivni komentar posle Australije ide i novim pravilima u vezi sa gumama, budući da je već prva trka ubedljivo demonstrirala da veći izbor znači i bolje trkanje. Što može da zvuči kao paradoksalan zaključak jer u Melburnu pobednik nije nikoga pretekao na stazi, ali preticanja je i te kako bilo, a što je još bitnije, već sada je jasno da uvođenje treće mešavine ima potencijal da utiče na ishode u narednim trkama, jer je, ako ništa drugo, šansa da se promaši u izboru gume porasla sa 50 na 66%.
Ne manje fascinantan je i dodatni efekat novog pravila, mogućnost da pre samog trkačkog vikenda dobijemo uvid u izbor tipova guma koje su vozači napravili. I u Bahreinu (na slici) ćemo tako videti intrigantne razlike, što najavljuje zanimljive taktičke borbe.

Nova pravila u kvalifikacijama, sa druge strane, predstavljaju potpuni fijasko, čega su odmah postali svesni i vozači i timovi. Pa je zato sasvim logično što ćemo ih - ponovo gledati i u Bahreinu?! Divna paradigma za trenutno stanje u Formuli 1, jer bez obzira što svi znaju da nešto ne funkcioniše, proces promene pravila ukoliko ideja krene odozdo, iz baze (čitaj: timovi, vozači, navijači) je nemoguće komplikovan i vremenski zametan posao. Nije isključeno ni da je celo zamešateljstvo namerno osmišljeno kako bi gazda Berni ipak progurao neku od svojih besmislenih ideja, kao što su obrnuti startni raspored, dodavanje balasta ili čak izvlačenje startnih brojeva na lutriji (?!), naspram čega čak i „novi" sistem deluje fantastično, zar ne?

Nije onda čudno da smo u međuvremenu dobili i otvoreno pismo Udruženja gran pri vozača (GPDA), u kojem se, u potezu koji nije viđen još od čuvenog štrajka vozača u Kjalamiju, pred početak sezone 1982. godine, izražava nezadovoljstvo promenama koje su uvođene poslednjih godina, ali i menadžmentom, načinom odlučivanja i uopšte pravcem kojim se Formula 1 kreće. Iako su vozači u saopštenju pažljivo odmeravali reči, izbegavajući direktno imenovanje krivaca, jasno je kome je pismo namenjeno, tako da bi tek trebalo da očekujemo nove nastavke ove potencijalno izuzetno uzbudljive sage.

Konačno, ako je suditi po trci kojom je otvorena sezona, 2016. godina nam je donela solidan broj novih narativnih tokova. Četvrtom pobedom zaredom (ako računamo i prethodnu godinu) Rozberg je sigurno uznemirio aktuelnog dvostrukog šampiona, koliko god se Hamilton trudio da pokaže da nije tako. Iako je nesporno Rozberg taj koji je - nakon tri godine u kojima je gubio od klupskog druga - pod pritiskom da konačno dokaže da li je materijal za Svetskog šampiona, ukoliko bi se pobednički niz nastavio i u Bahreinu, deo tog pritiska bi se sručio i na Luisa, što možda i nije tako loš ishod, pogotovo ako već moramo da istrpimo još jednu Mercedesovu dominantnu godinu.
Ferari je napredovao, ali i dalje nedovoljno da bi mogao da se ravnopravno bori sa Trokrakom zvezdom, te otud ne čudi kocka sa super mekim gumama u Australiji. Agresivna strategija pokazuje da je Ferari željan borbe i poneka pobeda ne bi smela da im izmakne, ali da bi bili pravi takmac za titulu, biće potrebno dosta sreće a pogotovo kontinuiran razvoj automobila kako sezona bude odmicala.

Mene lično je u Melburnu ipak najviše impresionirao Red Bul. Nova Njujieva šasija ponovo radi sjajan posao u pokušaju da nadoknadi limite Renoovog agregata (maskiranog u Tag Hojer iz čisto marketinških razloga) koji i pored nespornog napretka i dalje značajno zaostaje u odnosu na Mercedes i Ferari. Jasno je zašto ni nemačka ni italijanska ekipa nisu prošle godine pristale da snabdevaju motorima tim Ditriha Matešica, koji bi sa boljim pogonom ponovo bio ozbiljan pretendent na titulu.

Polako se budi i Meklaren, čije konačne domete u 2016. godini još uvek nije lako predvideti, ali je napredak u odnosu na proteklu sezonu evidentan. Na njihovu žalost, a našu radost, bitka za sredinu tabele će ove godine biti uzbudljivija nego ikad, jer će ekipa iz Vokinga morati da uloži ozbiljne napore da se izbori sa Vilijamsom, Red Bulom, Toro Rosom i Fors Indijom, a ukoliko nastave sa razvojem motora i Reno bi mogao da postane takmac.

Na kraju, ne mogu a da ne spomenem i mladog Verstapena, čiji talenat i brzina su prosto zapanjujući, ali za mene još uvek u senci iritantne prepotencije koju tinejdžer redovno demonstrira. Dečko je nesumnjivo budući šampion, ali razmaženi komentari tokom trke bi mogli da mu ozbiljno umanje buduću navijačku bazu, što bi bilo šteta. Prepotencija retko naškodi rezultatu kada je talenat prisutan (setimo se početaka Sene i Šumahera), ali pravi neprijatelje na stazi i oko nje, što u današnjem korporativnom okruženju Formule 1 Maksu uopšte nije potrebno.

A Bahrein? Čudna staza, koja je svoju sreću pronašla prelaskom na večernji termin, čime je mrakom sakrivena neprivlačna praznina pustinje oko autodroma i na tribinama, ali i dodata nova varijabla u vidu promene temperature, sa hlađenjem asfalta kako trka odmiče, što ima veliki uticaj na ponašanje guma. Pireli je timovima stavio na raspolaganje iste mešavine kao i u Australiji (u trećem delu kvalifikacija obavezna super meka, na trci se mora koristiti i meka ili srednja mešavina), a kako je Bahrein poslednjih godina i sa samo dva tipa guma umeo da nagradi maštovitu i hrabru taktiku, nema razloga da tako ne bude i ovaj put. Uz to, kočnice će biti na mnogo težem ispitu nego u Melburnu, a temperatura značajno viša od one na kojoj su novi modeli do sada testirani, što dodatno može izmešati poredak u karavanu, doduše tokom trke, pre nego tokom (po svemu sudeći ponovo užasnih) kvalifikacija. U nedelju zabava počinje u 17 časova, u istom terminu kao i mučenje u subotu, ali stara izreka kaže kako je „u Formuli 1 sve moguće i najčešće se i dešava", pa hajde da se naoružamo strpljenjem za kvalifikacije - ko zna, možda i u subotu popodne dobijemo malo više nego pre dve nedelje.

*Fernando će usled povreda preskočiti Bahrein, a menjaće ga Stofel Vandorn, najuspešniji vozač u istoriji GP2 šampionata.