Krunski dragulj Formule 1

Toliko toga je već ispričano o legendarnoj trci na kojoj vozači već duže od pola veka neprirodno brzo jurcaju između kazina, solitera, luksuznih hotela i obale načičkane najskupljim jahtama, a opet, toliko toga još ima da se kaže. Opasnu i potpuno zastarelu stazu, kojoj se jedinoj toleriše činjenica da ne ispunjava gotovo ni jedan tehnički i sigurnosni kriterijum moderne Formule 1, karakterišu atributi koji su samo naoko nespojivi, jer je u isto vreme i najsporija i najopasnija, i najkraća i najzahtevnija.

Možda i najbolji pokazatelj koliko je Monako drugačiji od svih drugih staza predstavlja podatak da je od prethodnih 59 trka, 39 puta pobedu odnosio neko od svetskih šampiona, što je procenat neviđen na drugim mestima. Ako uzmemo u obzir da će na ovogodišnjoj trci startovati šest svetskih prvaka, deluje kao da je jasno ko su favoriti.

Ipak, Monako ne bi bio to što jeste kada bi sve bilo tako jednostavno, jer na ovoj stazi nikad i ništa nije jednostavno. U Monaku je tako moguće da genijalan vozač kao što je bio Sena slavi šest puta, ali i da veliki šampioni kao što su Džim Klark, Fitipaldi, Hant ili Pike, koji zajedno imaju 8 titula prvaka sveta nikad ne dožive zadovoljstvo primanja pehara iz ruku monegaškog Princa.

Da za pobedu u Monaku nije neophodno da budeš svetski šampion svedoče slučajevi Stirlinga Mosa, Žila Vilneva, Dejvida Kultarda i Pabla Montoje, koji su pobeđivali u Kneževini, neki i po više puta. Ali ako za Mosa već dugo važi da je najbolji vozač na svetu koji nikad nije bio svetski prvak, a za Žila da je do pojave Sene bio najtalentovaniji vozač u istoriji, dok Kultard iza sebe ima 13 pobeda u šampionatu a Montoja 7 pobeda plus titulu u KART seriji i pobedu na Indiju, šta reći za Olivijea Panisa ili Jarna Trulija, koji su svoje jedine pobede u karijeri zabeležili baš u Monte Karlu? Da li je potrebno spominjati 1996. godinu, kada su trku završila 3 (?!) vozača, ili 1982. kada je u poslednji krug trke kao vodeći ušao Pironi ispred De Ćezarisa, a trku dobio Patreze nakon što je prvo Pironi ostao bez goriva da bi zatim De Ćezarisu otkazao motor?

Zaključak je, kao i sve drugo u vezi sa ovom stazom, pomalo kontradiktoran: za pobedu u Monte Karlu moraš biti veliki majstor, ali opet niko nije bez šanse.

Ali ostavimo slavnu prošlost na miru i pozabavimo se onim što nas očekuje ovog vikenda.

U današnje vreme, za uspeh u Monaku nije toliko bitna snaga motora ili smicalice kao što je Mercedesov dupli DRS - potreban je automobil sa sjajnim ubrzanjem iz sporih krivina, budući da su sve takve. To znači da je potencijalni krug favorita ovog puta širi nego inače jer osim „dežurnih krivaca" - Meklarena, Red Bula, Ferarija, Lotusa i Mercedesa - uključuje i Vilijams i Zauber.

Kao i na prethodnim trkama, harmonija automobila i Pirelijevih guma će biti presudna za pobedu, ali u Kneževini posebno značajna može biti startna pozicija.

Očarani činjenicom da smo na pet prethodnih trka videli isto toliko različitih pobednika mnogi nisu primetili da je osim u Maleziji, koja je zbog vremenskih uslova bila izuzetak, pobednik trke ove sezone uvek startovao iz prvog reda, a u Monte Karlu je dobra startna pozicija oduvek bila ključna zbog nedostatka pravog mesta za preticanje.

Drugi odlučujući faktor će biti prava taktika, a kolike su varijacije moguće najbolje pokazuje prošlogodišnja trka - pobednik Fetel je na zamenu guma išao samo jednom, drugoplasirani Alonso dva puta dok je trećeplasirani Baton gume menjao čak tri puta.

U normalnim okolnostima, bilo bi za očekivati da u nedelju većina timova planira dve promene guma, ali da li će okolnosti biti normalne? Teško, budući da je kiša koja je pala tokom drugog slobodnog treninga onemogućila timove da testiraju ponašanje Pirelijeve super meke mešavine (koja ćemo prvi put gledati ove godine), a uz predviđenu kišu i tokom subotnjeg slobodnog treninga i tokom kvalifikacija može da se dogodi da timovi u trku uđu bez saznanja o tome koliko krugova super meka guma može da izdrži u kombinaciji sa automobilom punim goriva.

Ako uračunamo da će zbog potencijalno kišnih kvalifikacija u subotu poredak na startu trke verovatno biti makar delimično neočekivan, jasno je da će dobra taktika i pametno podešavanje bolida biti ključni za pobedu. I mada je zbog svega navedenog jasno da je i previše nepoznatih u jednačini koja između ostalog sadrži i čak 71% verovatnoće za bar jedan izlazak sigurnosnog vozila tokom trke, ne mogu a da ne izdvojim favorite.

Meklaren je ove sezone na suvoj stazi uvek favorit kada je subota u pitanju, ali značajno lošiji tokom trke. Iako su i Baton i Hamilton već pobeđivali u Monaku, preovlađuje mišljenje da je Luis favorit broj jedan, i da bi u Monaku mogao da zabeleži prvu pobedu u sezoni.

Red Bul posle prva dva treninga ne deluje kao tim na koji bi trebalo ozbiljno računati ovog vikenda pa će zbog toga sigurno biti među onima koji priželjkuju kišu u subotu. Sa druge strane, navijači Ferarija imaju čemu da se nadaju jer je ekipa napravila lep napredak na prošloj trci i Alonso će biti u najužem krugu favorita za pobedu, bez obzira na vremenske uslove.

Lotus je rezultatima na poslednje dve trke izbio na treće mesto u šampionatu konstruktora i svi očekuju prvu pobedu za tim iz Enstona, možda već i u Monaku. Kimi je već pobeđivao u Kneževini, dok je Grožan iz trke u trku sve sigurniji, i Meklarenovi vozači očekuju da im Lotus bude najveći konkurent u nedelju.

Mercedes po rezultatima sa prvih slobodnih treninga nije naročito impresionirao, mada je ekipa dosta samouverena u pogledu svojih šansi. Ipak, Šumi će zbog incidenta sa Senom iz prošle trke morati da startuje pet mesta niže nego što izbori u nedelju, što šampiona koji je pet puta pobeđivao na ovoj stazi ipak isključuje iz najužeg kruga favorita. Za razliku od njih, Zauber je bio odličan na prvim treninzima i oba vozača će biti konkurenti za bodove, ukoliko ih kiša previše ne omete u subotu.

Na kraju, Vilijams i pre svega Maldonado u Monako dolaze na krilima pobede sa Katalunje, pa nije neobično da je Venecuelanac mnogima favorit iz senke za pobedu u nedelju. Pogotovo zato što je Maldonado dok je vozio GP2 seriju čak dva puta pobeđivao u Monaku.

Umesto zaključka - previše favorita, nepredvidljivi klimatski uslovi i najluđa staza na svetu - da li vam je potrebna bolja pozivnica?