Srbija pakuje kofere, "balkanski derbi" kao uteha

Srpski reprezentativci su iscepanih dresova i pognutih glava dočekali 60. minut utakmice protiv Crne Gore, koju su izgubili rezultatom 22:21. To je bio kraj svim nadama o prolasku u narednu fazu. Sa druge strane, za Crnogorce je to bio istorijski uspeh jer su zabeležili prvu pobedu na Evropskim prvenstvima, nakon 15 poraza i jednog remija.

Delovalo je na samom početku da su greške iz prethodnog duela sa Belorusijom uočene i da se na njima radilo, pa su "orlovi" u svojoj standardnoj 6-0 zoni više pažnje posvetili čuvanju pivotmena. Ipak, ovoga puta su odbrani Srbije najviše muka zadavali protivnički bekovi, koji su skoro trećinu golova postigli sa spoljnih pozicija.

Crnogorci su igrali odbranu u sistemu 5-1, gde je istureni igrač igrao odbranu na plejmejkeru Srbije, dok su ostali igrači po potrebi izlazili duboko na levog i desnog beka.

U napadu su bekovi Srbije bili prodorni i pronalazili puteve do gola, pa su na krilima Kukića, Sreteovića i Zelenovića u 40. minutu imali tri gola razlike. Međutim, promašeni ziceri i neprecizna dodavanja "krasili" su igru srpskog nacionalnog tima tokom čitavog duela i ubrzo je stečena prednost anulirana.

Podatak koji pokazuje da rukometaši Srbije nisu uspeli da konsoliduju svoju igru je taj da su sa igračem više na terenu iz sedam napada postigli svega tri gola, a primili isto toliko. Ni brojčana nadmoć nije pomogla našim momcima da se domognu boljeg rezultata.

Pivotmeni i krila ostali su nezapaženi sve do završnice meča, kada su upravo oni imali priliku da rezultatsku klackalicu prebace na stranu Srbije. Na putu im je stajao Nebojša Simić, koji je zbog svojih odbrana dobio epitet najboljeg igrača.

Tibor Ivanišević je bio odličan na golu sa 11 odbrana. Nažalost, u tri navrata odbrambeni igrači nisu pravovremeno reagovali na Ivaniševićeve intervencije, pa su Crnogorci pokupili odbitak i postigli pogodak.

Reprezentacija Srbije je peta najmlađa ekipa na prvenstvu, a Evropski šampionat je drugo veliko takmičenje pod vođstvom Nenada Peruničića, što znači da za ovaj sastav vreme tek dolazi. Uprkos tome, ostaje žal što momci nisu pokazali svoj pun potencijal i što su najpre njihove greške obeležile učešće Srbije na turniru.

Preostala je utakmica sa Hrvatskom, koja je u svakom sportu uvek puna emocionalnog naboja. Iako nema rezultatski značaj, pobeda u takvom meču nakon dva poraza bi sigurno dobro došla i bar na neko vreme vratila samopouzdanje i nadu srpskoj reprezentaciji.