Trideset godina od smrti Čaušeskua, sumrak rumunskog sporta

Fudbalska reprezentacija ima problema da postigne rezultate vredne pomena, sale za vežbanje su prazne, plivanje je nestalo sa mape sportova, a nacionalni tim u ragbiju više ne postoji, navodi rumunski list.

Nada pak dolazi iz privatnog sektora, koji pre svega u svetu tenisa pravi nove šampione. Nisu rđavi ni mladi fudbaleri, koji imaju šansu da dostignu rezultate zlatne generacije.

Pre revolucija, Rumunija je bila poznata po sjajnim sportskim rezultatima. Takmičari u fudbalu, gimnastici, atletici i jedrenju bili su gotovo redovno na pobedničkim postoljima.

Uz podršku komunističkog režima, sportisti su se sa takmičenja vraćali natovareni medaljama. Nađa Komaneči, Ivan Pacajčin i fudbaleri donosili su radost tih godina.

Prve godine nakon revolucije, fudbalski tim je bio učesnik Svetskog prvenstva, prvi put posle 20 godina. Ti divni trenuci predstavljali su povratak iz anonimnosti, uz pobedu nad Rusima i nerešen rezultat protiv Argentine Dijega Armanda Maradone.

Četiri godine kasnije, fudbaleri su dostigli zenit i našli se nadomak polufinala. Švedska je pobedila posle boljeg izvođenja jedanaesteraca, a Georgi Hadži je poneo nadimak "kralj fudbala".

Četiri godine kasnije, na Hadžijevom poslednjem prvenstvu sveta, Rumunija se plasirala među osam najboljih reprezentacija, ali je nakon toga počeo pad rumunskog fudbala.

Šest godina kasnije, posle serije padova, rumunski fudbal dospeo je ponovo na naslovne strane svetskih medija, ali ovog puta ne zbog sjajnih igara već zbog skandala, pošto je perjanica tima Adrijan Mutu suspendovan pošto je koristio kokain.

Usledila je serija veoma slabih rezultata, a jedini zvezdani trenutak rumunski fudbal imao je 2006. godine, kada su u četvrtfinalu Kupa UEFA igrali Steatua i Rapid. Posle toga, fudbal je potpuno nestao sa mape.

Osmorica najvažnijih ljudi u rumunskom fudbalu završilo je u zatvoru zbog prevara u vezi sa transferima fudbalera. Nedugo zatim, jedan po jedan su puštani na slobodu.

Rumunska gimnastika je, takođe, propala posle odlaska Nađe Komaneči. Posle njene "desetke" iz Montreala, jedino je Lavinija Milošoviči uspela da postigne blistav rezultat i to 1992. godine u Barseloni. To je, ujedno, bila poslednja velika predstava rumunskog olimpijskog tima.

U godinama koje su usledile, gimnastika je polako tonula u sivilo.

Jedino je Andrea Radučan imala dobre rezultate u Sidneju 2000. godine, ali je diskvalifikacija zbog upotrebe nedozvoljenih supstanci bacila senku na njenu karijeru.

Tužna je i priča o rumunskom plivanju. Prašina je prekrila kompleks Megidija, odakle su krenula brojna velika plivačka imena.

Centar je sagrađen 1982. godine i bio je prvi centar u kojem su se nalazili olimpijski bazeni, atletski stadion, hotel, klizalište, teretana, teniski tereni i sala za rukomet.

"Svemirski brod", kako su ovaj centar nazvali prilikom otvaranja, sada je samo džinovski padobran koji se prostire na 35 hektara.

Prema najnovijim podacima, svega šest odsto Rumuna se danas bavi nekim sportom. Daleko ispod evropskog proseka, a većina baznih sportova nalazi se na niskom nivou.

Privatni klubovi zamenili su državne, a roditelji plaćaju sulude sume novca kako bi im se deca bavila sportom. Ukoliko neko poželi da se bavi tenisom, klizanjem, jahanjem, mačevanjem, rukometom, fudbalom ili košarkom, mora da plati između 50 i 100 evra mesečno.

Vrhunski klubovi su mnogo skuplji.

Ipak, Rumunija ima dobre rezultate u individualnim sportovima. Primera radi, teniserka Simona Halep osvojila je dve velike titule, na Roland Garosu i Vimbldonu.