Plesačka reprezentacija Srbije na specijalnoj olimpijadi u Austriji

Nema plesača koji nije pokušao da imitira Majkl Džeksona. On je pokretima pobedio gravitaciju, a Marko Damjanović svojim plesom svakodnevno pobeđuje predrasude.

"Zato što volim da ga gledam, a inače sam naučio njegove korake pa i ja isto igram. Gledam na televiziji kako on igra, a inače ples je odličan", objašnjava Marko.

Odličan je i Lale. Sa 58 godina, hip-hop igra kako ne mogu ni mnogo mlađi od njega. Za ples koji potiče iz Amerike, kaže, konkurenciju ima samo na tom kontinentu.

"U Srbiji nemam konkurenciju, niko ne igra tako dobro kao ja", navodi Lale i dodaje da u dobar plasman na takmičenju ne sumnja i nada se zlatnoj medalji.

Tara, koja pleše od malih nogu, osim vedrog – ima i sportski duh.

"Meni je najbitnije da ja učestvujem. I drago mi je što ću videti Grac jer nikad nisam imala prilike", objašnjava Tara.

Tamo će imati priliku da se pohvali i svojim rekvizitom.

"Svi hip-hoperi imaju kačkete. Ovo je kačket Novaka Đokovića, njegov znak i njegov potpis", navodi Tara.

Novak Đoković bi se verovatno, kao i mi, iznenadio šta sve može ova plesačka reprezentacija. Ne prestaju da iznenađuju ni trenera koji je sa njima gotovo svakog dana.

"Veoma su inspirativni, znaju da koriste maksimalno sve resurse koje im je priroda dala. Kad bismo mi zdravi imali to što oni imaju, gde bi nam bio kraj", objašnjava Miodrag Kastratović predsednik Asocijacije plesnih organizacija.

Olimpijsko putovanje je tačka kojom otvaraju takmičenje sa još 106 reprezentacija.