Slava pripada Španiji

Španije, tačnije njen selektor Del Boske, ostao je dosledan formaciji koja je dala najviše rezultata u inače velikim delom osporavanoj igri „furije" na ovom prvenstvu. To je u praksi značilo da ni Tores, ali nijedan drugi napadač Španije nije našao svoje mesto na terenu od samog starta. Prvi sudijski zvižduk na terenu dočekao je Sesk Fabregas.

Ćezare Prandeli takođe nije dozvolio sebi da odstupa od oprobane formacije. Jedina izmena u odnosu na meč sa Nemačkom bio je Abate na desnom boku, umesto Baljzaretija.

Španija je meč počela u istoj formaciji i u istom sastavu kao i prvi meč na ovom šampionatu, kada su oni i Italija podelili bodove. Italija, na drugoj strani, umesto u 3-5-2 formaciji, svetskom i evropskom prvaku suprotstavila se u formaciji 4-1-3-2, gde je najistaknutije mesto bilo rezervisano za, sasvim jasno, Andreu Pirla.

Upravo taj fudbaler je, već u drugom minutu i nakon nešto slabije intervencije španskih defanzivaca, šutirao ka golu Kasiljasa, ali nije bio dovoljno precizan.

Brzo je Španija odgovorila na ovako agresivan start Italijana. Karakteristična igra „furije", dosadna određenom delu fudbalske javnosti, brzo je prebacila težište na polovinu Italije. Iz toga su se izrodila dva udarca Serhija Ramosa, jedan sa distance i jedan glavom nakon kornera.

U 10. minutu Ćavi je imao priliku da savlada Bufona, ali je lopta nakon njegovog šuta sa ivice kaznenog prostora otišla preko prečke.

Nastavila je Španija da kontroliše loptu i teren, italijanska odbrana se povijala pod naletima fudbalera u crvenim dresovima i samo je bilo pitanje vremena kada će popustiti. To se dogodilo u 14. minutu, kada je prvo Inijesta, malo je reći fenomenalno proigrao Arbelou, ovaj je inteligentno sačekao i pravovremeno uputio loptu ka Davidu Silvi koji se nalazio u naletu. Epilog je mogao da bude samo jedan – Španija je stigla do prednosti u 14. minutu.

Želeli su Italijani brzo da odgovore, ali ne računajući nekoliko prekida, odnosno udaraca iz ugla, nisu uspevali ozbiljnije da ugroze Kasiljasa.

Još jedan peh zadesio je „azure" u 21. minutu, kada je teren zbog povrede morao da napusti Kjelini. Na njegovo mesto stigao je na ovom turniru jako pouzdani Baljzareti.

Ovo nije previše omelo selekciju Italije, pa smo i u narednim minutima gledali selekciju Španije pritisnutu na svojoj polovini. I pored toga, Italija je jako teško stizala do prilika, dok je Španija nekoliko puta pripretila nakon kontranapada.

Vredan pomena bi možda bio udarac Kasana, nakon lepog driblinga, iz 28. minuta.

Isti fudbaler daleko je bolje šutirao u 32. minutu, sa daleko veće udaljenosti, ali je Kasiljas ponovo dobro intervenisao. Kako je vreme odmicalo, činilo se da Italija postaje sve agresivnija i samim tim sve opasnija. Pokušavali su da loptama po dubini što više pritisnu zadnju liniju Španije, ali su predugo bivali bez poseda da bi to imalo željeni efekat.

Sa protokom vremena su i Italijani postajali sve umorniji i sve nemoćniji. Španija je delovala samouvereno i lagodno, što im je u 41. minutu i donelo konkretan rezultat.

Ćavi je na savršen način proigrao budućeg saigrača Žordija Albu, koji je inače fudbaler koji je najviše pretrčao na ovom turniru, a ovaj je nakon odličnog prijema još bolje poslao loptu pored nailazećeg golmana Italije. Ono što posebno oduševljava kod ovog pogotka jeste pravovremenost pasa neverovatnog veziste Barselone.

Ponovo je Italija pokušala da brzo stigne do pogotka koji bi sada samo prepolovio prednost Španije, ali konkretne prilike su izostajale. Treba izdvojiti udarac sa poludistance Montoliva. Na suprotnoj strani isto je učinio i David Silva, ali je Bufon bio dobro postavljen.

Italija je bila dobar takmac braniocu titule tokom većeg dela poluvremena, ali su Španci do golova stizali sa naizgled previše lakoće. Uz to, golove su postigli u kritičnim trenucima prvog dela igre, što sve skupa sigurno nije imalo najbolji efekat na fudbalere Italije.

U nastavku meča Prandeli je priliku pružio jedinom igraču koji je bio strelac protiv Španije na ovom prvenstvu, Antoniju di Nataleu. Upravo je iskusni fudbaler Udinezea već u 46. minutu mogao to da ponovi, ali je njegov udarac glavom otišao preko prečke.

Ni Španija nije mirovala, pa je tako Fabregas nakon serije driblinga u kaznenom prostoru umalo došao u priliku da savlada Bufona.

Najbolju priliku za Italiju propustio je ponovo Di Natale u 51. minutu. Odlično je, inače slabo primećeni Pirlo proigrao Di Natalea koga su centimetri delili od nedozvoljene pozicije, ali je njegov udarac sjajno zaustavio Kasiljas.

Sve ovo nije poremetilo reprezentaciju Španije, čija igra je delovala podjednako sigurno kao i u prvom delu, ali i za nijansu opreznija. A onda je novi peh zadesio „azure".

Tijago Mota poveo je jednu loptu, da bi se zatim, netaknut, uhvatio za zadnju ložu i sa bolnom grimasom završio na travi. Ubrzo je iznet sa terena, a s obzirom na to da je Prandeli već napravio tri izmene, Italijani su bili prinuđeni da do kraja igraju sa deset fudbalera, a činilo se kao da im je bilo potrebno 12 kako bi se nosili sa Špancima.

Od tog momenta, Španci su spustili ritam, a Italiji nije preostalo ništa nego da se tome prilagodi. Španija je samo odrađivala posao, uzela je loptu i trudila se da što više koristi širinu i time razvuče igru. Iznureni Italijani smogli su snage tek toliko da pojure za senkama španskih fudbalera i tako pokušaju da spreče Španiju da postigne još koji pogodak.

U tome, ipak, nisu uspeli. Prvo je Tores postigao pogodak posle lepog ubacivanja, čime je postao i prvi fudbaler koji je postigao pogotke u dva finala kontinentalnih prvenstava. Četiri minuta kasnije, u 84. minutu, Mata koristi svoje prve minute na turniru i, nakon asistencije Toresa, šalje loptu u gotovo nebranjenu mrežu.

Tako je Španija učinila nešto što niko pre nje nije – vezala je tri velike internacionalne titule. Ovaj tim je, prvom pobedom nad selekcijom Italije na takmičarskoj utakmici od 1920. godine, u jednom potezu opovrgao sva osporavanja i ujedno i zvanično postao jedan od najboljih, ako ne i najbolji tim svih vremena.

Ovo prvenstvo ostaće upamćeno i po renesansi italijanskog reprezentativnog fudbala. Nažalost po njih, za potpunu materijalizaciju ovog napretka i transformacije moraće da sačekaju neko drugo prvenstvo.