Pedeset nijansi Katara

U gradu koji raste na granici pustinje i mora, povremeno, iz uličica uglavljenih između gomile u svetlobraon omalanih bezličnih, potpuno novih zgrada, izmile ljudi koji metlama, iz fugni betonskih ploča izvlače prah prethodnog dana i sklanjaju ga daleko od očiju prolaznika.

Kao i mnoge druge stvari u Kataru, i boje se polako menjaju. Iz bezbrojnih varijacija bež boje polako promaljaju nijanse zelenog, manjim delom zbog podrške koju su početkom prvenstva imali saudijski fudbaleri, a delom zbog polja trave koja je poslednjih godina postavljena po gradskim parkovima i šetalištima.

Sve nijanse koje su isplivavaju iz pustinje, međutim, nemaju preteranog uticaja na činjenicu da u Kataru nisu samo postavili pozornicu za ovaj događaj, već su u čast fudbala izgradili čitav novi grad.

Fudbal, gas i pomalo projektili promenili narativ o Kataru

Kritike na račun odnosa prema stranim radnicima nekako su utihnule u isto vreme kada je administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena odobrila prodaju milijardu dolara vrednog sistema za odbranu od bespilotnih letelica, koji uključuje projektile, elektronsku opremu i pet godina tehničke podrške.

"Ova prodaja predstavlja podršku spoljnoj politici i ciljevima nacionalne bezbednosti kroz pomoć u poboljšavanju bezbednosti prijateljske zemlje koja predstavlja značajan pokretač političke stabilnosti i ekonomskog napretka na Bliskom istoku", naveo je Stejt department.

Skretanju retorike sa prava radnika i kapitenskih traka duginih boja fudbalu je dodatno pomogla i odluka katarskih vlasti da 30 milijardi dolara ulože u povećanje kapaciteta za proizvodnju tečnog gasa, čime će ukupna proizvodnja ovog energenta do 2026. godine biti povećana za 40 odsto.

Od 2026. godine, prema dogovoru sklopljenom prošle sedmice, Nemačka će dobijati dva miliona tona tečnog gasa sa katarskog Severnog polja, jednog od najbogatijih izvora gasa, koje vlasti u Dohi dele sa Iranom, u čijoj verziji se to mesto zove Južni Fars.

Nemački fudbaleri su, gotovo istovremeno, ispali sa Mundijala, pa je i u toj zemlji utihnula priča o ljudskim pravima u Kataru.

U gotovo isto vreme, Katar je potpisao dvadesetsedmogodišnji ugovor sa Kinom prema kojem će Pekingu biti isporučivano četiri miliona tona tečnog gasa godišnje.

Optužbe i odgovori

U Kataru živi oko dva miliona stranih radnika. Dolaze mahom iz Afrike i južne Azije i njihova sudbina bila je ključna tačka kritika koje je Zapad pripisivao organizatorima Svetskog prvenstva.

Domovi su im na Istoku – u Avganistanu, Pakistanu, Iraku, Bangladešu, Šri Lanki, Indiji, Nepalu, Vijetnamu. Poneki, pred spavanje, gledaju put Juga, ka Senegalu, Angoli, Etiopiji, Ugandi...

Voze taksi, rade u obezbeđenju, neki su baštovani, kućepazitelji, spremači i spremačice, čistači, slažu blokove od kojih, kasnije, nastaju velelepne građevine pustinjske metropole.

U bež je ogrnut i Nepalac, radnik lokalnog obezbeđenja, koji u Dohi radi tek nekoliko meseci. Dolazi iz zemlje u kojoj radnici zarađuju dolar dnevno i sa 300 do 400 dolara, uz plaćen stan, hranu i prevoz, skoro sav novac koji zaradi šalje kući.

"Sviđa mi se u Kataru, ali ću se vratiti kući kada se završi prvenstvo". Njegova priča slaže se sa ispovestima desetina taksista, radnika, osoblja na utakmicama i restoranima sa kojima sam tokom prethodne dve sedmice razgovarao o statusu koji imaju u Kataru.

Istovremeno, verovatno se nikada neće znati koliko je stranih radnika stradalo od trenutka kada je Fifa odlučila da Katar bude domaćin Svetskog prvenstva. Britanski Gardijan je, pozivajući se na bilans koji su načinile zapadne ambasade u Dohi, objavio da ih je umrlo više od 6.500.

Vlasti u Dohi su pak saopštile da je od tog trenutka u Kataru umrlo 37 stranaca, uključujući trojicu koji su stradali u nesrećama na radnim mestima. Pred početak turnira, taj broj je revidiran na oko 500.

Bleštavi oker i pustinjske nijanse

Uvijene u bleštavi neon i LED ekrane, oker zgrade centra Dohe, ili većine delova grada koje se, posle godina izgradnje smatraju centrima, deluju impozantno, poput malog Menhetna posađenog na pustinjski pesak.

Brojne zgrade još nisu ni završene, jer predstavljaju deo dugoročnog projekta katarskih vlasti da Dohu pretvore i poslovni i finansijski centar Bliskog istoka i dodatno uvećaju bogatstvo koje im decenijama donose gas i nafta.

Na nekim od oblakodera, neon tek ovlaš prekiriva nedovršene konstrukcije koje pomalo podsećaju na Empajer stejt bilding, ili zgrade drugih svetskih metropola.

Uz put koji vodi ka saudijskoj granici, u čemernoj mešavini peska i kamenja, postavljeni su šatori načinjenih od svetlobež platna. Daleko od bilo kakve naznake civilizacije, te nastambe okružene su platnenim ogradama i tendama ispod kojih su se od sunca sklonile kamile i konji.

Ukoliko se zanemare ogromni američki džipovi parkirani uz šatore, pomislilo bi se da ovde žive poslednji preostali beduini, ili kakva sirotinja, koja je sreća napustila prilikom podele bogatstva ove nacije.

U stvari šatori pobacanima po bespućima katarske pustare neka su vrsta vikendica, koje slobodnim danima pohode najbogatiji Katarani, odajući počast nasleđu i mestima na koja su se, tokom zima, njihovi preci sklanjali.

Ovakvi vikendi uključuju lov sokolovima, gozbe, dok mlađe generacije koriste vreme za divljanje peščanim dinama u raznoraznim terenskim vozilima. Poslednjih godina, kamile i konji su tu više radi dekoracije.

Arapski konji su pak opstali u štalama bogatih Katarana, ali i kao inspiracija prilikom dizajniranja kompozicija podzemne železnice, ukopane duboko u pesku ispod Dohe.

Oči tih konja, jednako cenjenih u ratu i miru, poslužile su kao inspiracija za prednji deo jednog od vozova, dok izgled ostalih kompozicija, prema izboru emira Šeika Tamima el Tana, potiče od izgleda brodova koje su Katarani koristili za lov na bisere.

Zbog 21 mašine za bušenje upotrebljene prilikom izgradnje, metro u Dohi je postavio rekord, koji je priznala i Ginisova knjiga rekorda. Do trenutka kada je završen, iskopano je ukupno 600 miliona metara kubnih peska i krečnjaka.

Nove boje u Kataru

Na stadionima na kojima se igra Svetsko prvenstvo postavljena je trava koja je, posebno za ovo priliku uzgojena u Americi i dopremljena brodovima do Katara. Svaki od terena svakog se dana zaliva sa 10.000 prethodno desalinizovane vode. Drvoredi su posađeni i duž auto-puta, ali je njihova sudbina, zbog okrutne pustinjske klime, krajnje neizvesna.

Katar je od mora "oteo" i oko 800 hektara površine na kojoj se, sada, nalaze aerodrom Hamad i Biserno ostrvo, čija je izgradnja koštala oko 15 milijardi dolara.

I iza barijera postavljenih oko netom završenih stadiona, radnici nastavljaju da grade, kao što se u Dohi radi neprekidno već dvadesetak godina, zbog čega je ribarsko naselje izraslo u višemilionsku metropolu u kojoj živi 65 različitih nacija.

Milion ljudi došlo je u Dohu na utakmice Svetskog prvenstva, što je pristalice mira i komfora koje u redovnim okolnostima nudi ovaj grad nateralo na bekstvo u neke mirnije delove sveta. Neke je pak strah od najezde stranaca naterao da na prozore kuća postave rešetke, ili ugrade bezbednosne kamere.

U poslednjih deset godina, broj stanovnika Katara povećao se za oko milion – mahom useljenika čiji je rad omogućio da iz peska niknu fascinantne građevine, te da se u plićaku Persijskog zaliva postave temelji novog grada.