Talibanski krojači u Dohi

Nedaleko od radnje ispred koje mačke bulje u izlog čekajući da im neko baci ostatke o kuke okačenog mesa, u zapećku prašnjave ulice nimalo nalik bleštavilu Dohe, dve su neobične prodavnice.

Zamandaljena rešetkama, koje kreči muškarac odeven po kabulskoj modi, skrivena je talibanska krojačka radnja u kojoj se, donedavno, moglo kupiti još štošta.

Odmah pored, nalazi se krojač za žene, ili krojačica. Kroz prašinom zamrljane prozore se ne vidi. Unutra se pak ne može jer je na vrata okačena poruka na kojoj piše da, suštinski, muškarci bez preke potrebe ne treba da ulaze.

Obe radnje otvorene su pre četrdesetak godina, u vreme kada su talibani slavljeni kao pobednici rata protiv sovjetske okupacije, ali su se stvari septembra 2001. godine dramatično promenile, pa su dojučerašnji junaci postali otpadnici. Ime radnje u četvrti Muntazah je, međutim, opstalo.

Talibanski krojač nalazi se petnaestak kilometara od stvarne kancelarije talibana, otvorene još 2013. godine, kako bi se uspostavio bilo kakav kontakt te organizacije sa Zapadom. Pet godina kasnije, administracija tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa u Dohi je pokrenula prve direktne pregovore sa talibanima.

Nedugo pošto je, krajem jula, projektilom ispaljenim iz bespilotne letelice ubijen lider Al kaide Ajman el Zavahiri, u Dohi su se sastali zamenik šefa Centralne obaveštajne službe Dejvid Koen i šef talibanskih obaveštajaca Abdul Hak Vasik.

Do ovog susreta došlo je jer su Amerikanci optužili talibane za "flagrantno kršenje" sporazuma postignutog u Dohi 2021. godine, kojim su se vladari Avganistana obavezali da neće pružati gostoprimstvo teroristima ukoliko se snage SAD povuku iz te države.

Uz sveopšti haos, Amerikanci su avgusta te godine napustili Avganistan, smatrajući da će lokalne snage uspeti da održe red bar neko vreme, ali su stvari krenule naopako, pa su talibanske patrole stigle do kabulskog aerodroma usred povlačenja američkih snaga.

Izostanak direktnog sukoba talibana i Amerikanaca oko aerodroma pripisuje se diplomatskoj veštini katarskih vlasti, koje su u Dohi organizovale seriju pregovora, koji su vodili kraju dvadesetogodišnjih sukoba u Avganistanu.

Posle sastanaka sa Amerikancima, Katarci su za pregovarački sto doveli i predstavnike nekadašnjih vlasti u Kabulu, što je Dohi donelo ogroman diplomatski prestiž i jednu od ključnih uloga u međunarodnim odnosima.

Talibanska kancelarija u Dohi tvrdi da je u kontaktu sa 16 svetskih država, ali preteranih uspeha u nastojanjima da postane centar logiranja za interese Islamskog emirata Avganistana.

Izbor Dohe kao centra diplomatskih kontakata bio je zajednički izbor Katara i SAD pošto su talibani preostala dva kandidata, Rijad i Ankaru, smatrali previše bliskim tadašnjim vlastima u Kabulu.

Istorija odnosa Katara i talibana prilično je složena jer Doha od 1988. do 2001. nije priznavala njihovu vlast u Avganistanu, ali je održavala neku vrstu veza, pa je desetak godina kasnije u katarskoj prestonici živelo najmanje dvadeset visokih zvaničnika talibana.

Neutralni odnos Katara prema "ideološki bliskim" predstavnicima talibana, doneo je Dohi talas pohvala sa Zapada, od hvalospeva nekadanjeg nemačkog ministra spoljnih poslova Hajka Masa zbog sprečavanja sloma na aerodromu u Kabulu, do zahvalnica američkog predsednika Džozefa Bajdena zbog pomoći tokom evakuacije 55.000 ljudi iz Avganistana.

Diplomatski uspesi Katara nisu prošli bez posledica, pa su Egipat, Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein i Saudijska Arabija ozbiljno zaoštrili odnose sa Dohom, tvrdeći da katarske vlasti pomažu teroriste i štite odbegle disidente.

Vlasnik krojačke radnje u Dohi, Salim Kan, ne pripada nijednoj od tih grupa, jer ime "Talibanske radnje" koristi kako bi privukao radoznale posetioce.