Vraćamo se obavezama u domaćem prvenstvu, idemo dalje

Poraz od Brazila, nerešeno sa Kamerunom i pomenuti poraz od Švajcarske, bilans je reprezentacije Srbije na Mundijalu u Kataru.

Po svemu sudeći, može se reći da je ovo maksimum srpskog fudbalskog tima i igrački, ali i organizaciono.

Srpski fudbaleri dobili su najbolji mogući tretman od domaćih medija, stručnjaka, ali i penzionisanih kolega.

Opšti je utisak da je atmosfera uoči početka Mundijala bila veoma inspirativna za "orlove", ali sve što su navijači zauzvrat dobili od njih jeste nervoza, neizvesnost i preskakanje srca, a u pojedinim momentima i izgled lica kao kod popularne Munkove slike "Krik".

Fudbalski savez Srbije je od osamostaljenja, 2006. godine promenio 13 selektora, a za to vreme, primera radi Nemačka je promenila samo dva, Leva, a na njegovo mesto nedavno je došao Flik.

I Srbija i Nemačka su završili igru na Mundijalu, ali su "panceri" u međuvremenu osvojili po nešto.

Postoji ona poznata "svi smo mi selektori" ili "u Srbiji postoji sedam miliona selektora", jedan od razloga za ovo tumačenje je da su fudbalski zaljubljenici željni uspeha kakvog retko ko pamti, a uspeh je relativna kategorija, doduše više se ne zadovoljavamo kvalifikovanjem na neko od velikih takmičenja, sada nam je stalo i potrebne su nam pobede koje nema, jer izostaje adekvatan pristup igri i znanje.

Na osnovu viđenog, možda Srbija igra fudbal koji još uvek većina ljubitelja te igre ne razume, možda je to ples sa loptom u kome je važno primiti više golova...

U grupnoj fazi u samo tri utakmice, Srbija je primila osam golova, postigla pet i jedino je selekcija Kostarike primila više pogodaka od "orlova", čak 11.

Statistički podatak dovoljno govori o tome gde je Srbija u fudbalskom svetu.

Svako ko je gajio svojevrsnu iluziju i san o plasmanu u nokaut fazu imao je prava, ali se optimizmom bez pokrića ne prave rezultati.

Nije sramota završiti takmičenje u grupi, sramota je ne pokazati pristup, viziju, pa, naposletku i stil igre, jer ne učestvuje se na najvećoj smotri fudbala često.

Fudbal je zanimljiva devedesetominutna igra na travnatom terenu zbog nepredvidivog toka u kome primera radi Kamerun može da savlada Brazil ili Tunis aktuelnog prvaka sveta, selekciju Francuske.

Glavni lik serije "Crni Gruja", istoimeni junak, u jednoj od epizoda dok je u agoniji razmišljanja o životnim odlukama kaže: "Zbogom srećo, tugo, vraćam ti se ja."

Akterima večerašnje fudbalske predstave je najteže, jer nisu uspeli da ispune ono što su nagoveštavali.

Premda, postoje ljudi kojima je mnogo teže, ovo je samo fudbal koji sa sobom nosi i velike poraze, ali i pobede, koje Srbiji nedostaju.

"Vraćamo se obavezama u prvenstvu", "ostavili smo srce na terenu", "ne znam šta se desilo", "pa, dobro ovo je samo fudbal"... I jeste, sve je tačno, ali idući put manje euforično i neće biti priče o tome hoće li navijači doći na tribine stadiona u Srbiji da podrže nacionalni fudbalski tim.

Pokazali su fudbaleri Srbije na Mundijalu da ne mogu čak ni slabiju ekipu na papiru da pobede, a to je odraz lošeg raspoloženja, neznanja ili jednostavno loše organizacije na terenu i van njega.

Najlepše što smo videli od srpskih fudbalera su nesumnjivo odela kojima su otišli put Dohe, laik bi rekao da je reč o italijanskom kroju, duplo kopčanje, sličan onome što je Al Kapone svojevremeno nosio, a rezultat na Mundijalu bio je kao i Kaponeova (ne)dela - kriminalan. Igra je bila nešto bolja.