Srbija - Piksi odveo "orlove" na Mundijal, sada sledi ono pravo

Fudbalski nacionalni tim se na svako veliko takmičenje ispraća sa velikim očekivanjima, ali retko kada ih opravda vernim navijačima, u koje se nekako pretvori kompletna nacija.

Ni ovoga puta nadanja nisu suviše različita, ali su ovog puta, čini se, na čvrstim osnovama.

Dobri rezultati u prethodnom periodu doneli su 21. mesto na Fifinoj rang-listi. Ne samo to, ulili su igračima dovoljnu dozu samopouzdanja da na Katar odu skromno, ali sa verom da mogu da naprave bolji rezultat nego brojne prethodne reprezentacije, koje su mahom donosile razočaranje fudbalskoj javnosti.

Selektor Stojković vratio je veru u nacionalni tim, ekipi je dao krila da počne da ispunjava svoj nagomilani i nedovoljno iskorišćeni talenat, ali i ulio u "orlove" duh zajedništva, koji je nekako uvek važio za druge timske sportove u Srbiji.

Grupa G na Mundijalu nije nimalo naivna - Brazil je jedan od glavnih favorita za osvajanje takmičenja, Švajcarska je željna dobrog rezultata posle više od pola veka čekanja, dok je Kamerun jedna od najboljih afričkih selekcija.

Bogata istorija puna razočaranja

Kako god se fudbalska reprezentacija kroz istoriju zvala, ostao je generalni utisak da smo mogli i imali kvalitet za mnogo više od dva četvrta mesta na Mundijalima, verovatno je to samo utisak.

I ta dva polufinala izborena su pre više od pola veka - na prvom Mundijalu u Montevideu 1930. i na Svetskom prvenstvu u Čileu 1962. godine.

U poslednjih pola veka najveći uspeh ostvaren je u Italiji 1990. godine, gde je selekcija Jugoslavije, predvođena sadašnjim selektorom Draganom Stojkovićem Piksijem, osvojila peto mesto, izgubivši u nesrećnom četvrtfinalu od Argentine, posle penal serije.

Od tada, nacionalni tim je samo jednom uspešno prošao takmičenje po grupama, 1998. godine, dok su u poslednja tri nastupa "orlovi" ostali među najslabije plasiranim selekcijama na turniru.

Mijatova prečka na stadionu u Tuluzu još uvek se trese, a mi, posle 24 godine, i dalje čekamo da se nacionalni tim domogne nokaut faze na nekom svetskom šampionatu.

"Orlovi" pod Piksijem dobili krila

Imenovanjem Dragana Stojkovića Piksija za selektora fudbalske reprezentacije sve se nekako preokrenulo. Sigurno ne u svim aspektima, ali srpski fudbal, makar onaj reprezentativni, doživljava renesansu.

Naravno da najveću zaslugu ima selektor, koji je od talentovane grupe igrača napravio tim prepun samopouzdanja, spreman da "da ruku" za saigrača ili ekipu, koji uživa u svakom minutu provedenom na terenu...

Piskijeva skromna trenerska karijera (po jedan klub u Japanu i Kini), koja je izrodila jedan osvojen trofej, nije ulivala poverenje, ali integritet, iskustvo, legendarni status i smirenost koja odiše optimizmom svakako jesu.

Ekipa je zaigrala onako kako je Piksi plesao sa loptom tokom svoje karijere - lepršavo, atraktivno, pomalo sportski bezobrazno, ali sa punim poštovanjem fer-pleja, i prema protivniku i prema navijačima.

Tim je rastao iz utakmice u utakmicu, prikazivao dopadljivu igru i beležio pozitivne rezultate, a nada gladne srpske nacije rasla je da možemo do plasmana na Mundijal.

Nada umire poslednja, pa je tako i sudbina htela da praktično u poslednjem minutu poslednje utakmice u kvalifikacijama Aleksandar Mitrović postigne već sada legendarni pogodak i usred Lisabona bukira karte Srbiji za Katar.

Selektor je zasluge prebacivao na igrače i zaista, njima svaka čast. Ali, svi dobro znamo da je Piksi taj koji je doneo preokret, pre svega u glavama igrača, koji kao da su odjednom postali svesni koliko su zapravo dobri i da za njih nema nepobedivih protivnika.

Boljih ima svakako, ali će protiv Srbije to morati da pokažu na terenu, jer su "orlovi" postali tim koji može da se nadigrava sa najboljim selekcijama na svetu, bez bojazni da će nas osramotiti.

A priliku da se nadigravaju sa najboljima na svetu imaće već u prvom kolu Mundijala u Kataru, kada "orlovi" za protivnika imaju selekciju Brazila (24. novembar).

Ekipa gladna pobeda, lepota igre bitna koliko i rezultat

Srpski fudbaleri na Mundijal odlaze u pozitivnoj atmosferi. Dobri rezultati od kada je Piksi došao na mesto selektora daju za pravo da se 26-orica odabranih uzdaju u sebe i nadaju da mogu da naprave bolji rezultat od prethodnih generacija.

Izjava kapitena Dušana Tadića posle remija u kvalifikacijama u Dablinu i dalje odzvanja:

"Ako pobedimo poslednje tri utakmice u kvalifikacijama, idemo na Mundijal!"

I pobedili su. A poslednja od te tri bila je nemoguća misija - trijumf protiv moćne Portugalije u Lisabonu. Gol Mitrovića i noć koju će fudbalska Srbija dugo pamtiti.

Usledili su i dobri rezultati u Ligi nacija. Istina, orlovi su poraženi u Beogradu od Norveške, ali je usledio i revanš u Oslu kada je bilo najvažnije.

U ostalim mečevima Srbija je dominirala, čak i u onima u kojima nije stigla do bodova - protiv Slovenije i Irske, a posebno se moraju pomenuti dve pobede protiv nimalo naivne selekcije Švedske.

Ostvaren je plasman u A Ligu nacija, gde će se "orlovi" u narednom ciklusu takmičiti sa najboljim reprezentacijama na Starom kontinentu.

Još jedan razlog više da verujemo da je Piksijev tim kadar za velike rezultate, pa bi od utakmice protiv Kameruna u drugom kolu Grupe G na Mundijalu (28. novembar) trebalo očekivati pobedu.

Katar nagrada za učinjeno, sada sledi ono pravo

"Ne morate ništa, a možete mnogo, probajte ovo drugo", poručio je selektor Stojković igračima na okupljanju nacionalnog tima u Staroj Pazovi.

I zaista, ne moraju ništa, dovoljno su već pokazali. Ali, takmičenje na Mundijalu u Kataru zaista je prilika da "orlovi" nagrade sebe za dobre partije iz prethodnog perioda i prikažu se u blistavom svetlu na najvećoj pozornici svetskog fudbala.

Srbija već neko vreme na okupu ima kostur tima, a njega čine iskusni igrači iz najjačih evropskih liga.

Kapiten Dušan Tadić najbolji je asistent ekipe i igrač od kojeg polazi većina akcija Piskijevih "orlova". Njegova saradnja sa napadačima podignuta je na najviši nivo, što je, između ostalog, učinilo Aleksandra Mitrovića najboljim strelcem u istoriji nacionalnog tima sa 50 pogodaka.

Upravo je Mitrović dao odlučujući gol u kvalifikacijama, a dobru formu nastavio je i u Ligi nacija, kao i na klupskom nivou u engleskom Fulamu. Povreda najboljeg srpskog igrača zabrinula je naciju, ali Mitro ide na Mundijal, "makar išao i bez noge".

Povređen je i Dušan Vlahović, ali je odradio lakše treninge po okupljanju reprezentacije u Sportskom centru u Staroj Pazovi. Napadač Juventusa važi za jednog od najboljih mladih golgetera u Evropi, a reprezentaciji je već dao dobar doprinos, postigavši 8 pogodaka u 16 odigranih utakmica.

Sredinom terena gospodari Sergej Milinković-Savić, godinama unazad jedan od najboljih igrača italijanske Serije A. Fudbaler Lacija podjednako je dobar u defanzivnim i ofanzivnim zadacima, a neretko je i pretnja po protivničke golmane.

Saša Lukić je sazreo, igra ozbiljnu ulogu u italijanskom Torinu, pouzdan je na sredini terena, dok od Račića, Maksimovića i Grujića tek očekujemo da u dresu sa nacionalnim grbom iskažu svoj pun potencijal.

Nemanja Gudelj je već prekaljeni as, dok mladi Ivan Ilić pruža zapažene partije u dresu Verone, ali i selekcije Srbije, bar u utakmicama u kojima je dobijao minutažu.

Za mesto prvog čuvara mreže bore se trojica golmana, ai čini se da u ovom trenutku prednost ima Vanja Milinković-Savić, koji je dobrim odbranama u dresu Torina uspeo da se nametne selektoru, ispred Rajkovića i Dmitrovića.

Odbranu čine mladi lavovi, koje predvodi Nikola Milenković, stameni štoper Fjorentine. Stefan Mitrović donosi iskustvo, Miloš Veljković stabilnost, a Strahinja Pavlović strast i požrtvovanost.

Krilni igrači, Filip Kostić, Darko Lazović, Nemanja Radonjić i Andrija Živković, imaju dovoljno iskustva i agresivnosti da probiju i najtvrđu odbranu rivala, dok stižu da revnosno izvršavaju i odbrambene zadatke.

Strahinja Eraković, Filip Mladenović, Srđan Babić i Filip Đuričić svoju šansu čekaju kao zapete puške, dok bi Luka Jović baš na ovom Mundijalu mogao da podseti zašto ga je svojevremeno angažovao moćni Real.

Nekadašnji napadač Crvene zvezde i Ajntrahta, u Fjorentini pokušava da rehabilituje svoju karijeru, ali ono što je u Jovićevoj karijeri konstanta - uvek je u drsu reprezentacije pružao dobre partije.

Ono što krasi ovu ekipu, pored atraktivne i efikasne igre, kao i fenomenalnog timskog požrtvovanja, jeste određena doza sportke drskosti, nazovite to inatom ako želite.

A upravo bi on morao da proradi u poslednjoj utakmici u Grupi G na Mundijalu, protiv Švajcarske (2. decembra), selekcije koja nam je veliki dužnik sa prethodnog svetskog prvenstva.

"Orlovi" su sada iskusniji, zreliji, puni samopoudanja, pa nam ostaje samo da verujemo selektoru Stojkoviću kada kaže:

"Bićemo mi dobri. Nemojte da sumnjate u to."