Крагујевчанка која је судила Федереру, Надалу, Серени Вилијамс

Улазак на тениски терен, у крагујевачком Великом парку, определио је њен живот и каријеру. Већ са осам година, знала је чиме жели да се бави.

"То је била као нека љубав на први поглед, ако уопште може тако да се каже за један спорт. Јако ми се допало. Ушао ми је у крв, невероватно. Једва сам чекала да дођем на тренинг", истиче Маријана Вељовић.

Убрзо је кренула путем тениског судије. По стицању националне лиценце, уследили су међународни турнири. Од линијског, до судије у столици, стигла је беспрекорним суђењем, уз велики рад и одрицања. Први меч, и поглед "са висине", били су необично скуство.

"Осећала сам се и добро, јер сам осећала да видим добро где лоптица пада и да имам осећаја за одређене ствари, међутим и помало погубљено. Са свим до сада стеченим икуством, дефинитивно је неопходно задржати концентрацију и фокус, и да, брзина реакције, дефинитивно, која мора да се задржи у сваком мечу", истакла је Вељовићева.

Њен рад пажљиво се прати и оцењује, тако је и стигла до највећег признања – златног беџа, који у свету носи само 19 мушкараца и 10 жена. Од многобројних мечева, памти финале Дејвис купа.

"Трећа сам жена у историји која је имала прилику да суди и осећала сам се јако поносно због тога, јер је то традиционално такмичење. Осећај је невероватан када чујете ту буку, атмосферу, када сте део ње. Велики сам перфекциониста, што ми није давало лакши пут, међутим, са друге стране ме је терало да се трудим, да радим што боље, пружим максимум од себе и самим тим, ја сам задовољна само, онда, кад би неко рекао, е ово је било 150 посто", рекла је Маријана. 

Била је главни судија у мечевима тениских звезда – Федерера, Надала, Серене Вилијамс, репрезентација.

Повратак у Крагујевац 

И даље обожава тенис, али га, као судија, гледа из другог угла. А, кад сиђе са високе столице и са вишемесечних путовања, врати се у Крагујевац.

"Волим да играм тенис и дан данас и често га играм кад сам код куће. Волим да одем на трчање у Шумарице, то ми је онако, моја оаза, ту се највише опустим и сва негативна енергија одлази, волим да проведем време са драгим људима и пријатељима, то ми је нешто најдраже и то ме највише пуни позитивном енергијом", рекла је Маријана.

Волела би и да у току каријере суди мушко гренд слем финале. Чека је турнир у Њујорку. За себе скромно каже, да је њен пут, доказ да се труд и рад исплате. Свој дечји сан остарила је проласком кроз капије Вимблдона. Сада, уз каријеру има и неке друге, личне снове.