Нова, добра времена за Формулу 1

Док се и последњи измрцварен, узастопним лошим годинама намучен те услед таквог третмана разумљиво скептичан љубитељ Формуле 1 у неверици чешка по глави време је да одагнамо страх од баксузлука и на половини ове невероватне сезоне храбро констатујемо да у 2021. години коначно гледамо тркање за које смо мислили да је заувек остало заробљено у неким бољим, прошлим временима.

Неочекивани резултати - чак две прве стартне позиције за сјајног Леклера, шокантна победа за Алпин и Окона, те константно фантастичне вожње и пласмани Нориса и Расела - грешке, судари и контроверзе у каравану са готово савршеним миксом талента и искуства те пуно претицања али пре свега дуго чекани паритет два водећа тима и следствена блиска борба њихових главних асова поново су Формулу 1 учинили забавном темом у свакодневном ћаскању на послу, у превозу или током вечерњих излазака.

Као у златна времена ривалитета Пикеа, Проста, Сене, Менсела, Шумахера, Хила, Хакинена, Алонса или Раиконена, поново смо добили оштру поделу на два пола који наоко разговарају истим језиком али се баш ни у чему не разумеју - Тим Хамилтон и Тим Верстапен - и морам признати да енормно уживам у зајапуреним тирадама у прилог једног или другог мајстора за воланом. Тим пре што такве приче више нису осуђене само на опскурне странице коментара на интернет порталима већ се све више преливају и у живе разговоре, додуше можда после којег пива више.

Најкраће речено, Формула 1 је поново ин, а магична привлачност гладијатора у нестварно брзим аутомобилима опет опчињава машту неких нових клинаца баш као што су то некад за моју генерацију радили Андрети, Лауда, Пирони или Жил Вилнев.

Пред нама је још целих 11 трка, спакованих у само 15 недеља, а другу половину сезоне отварамо са три узастопна викенда у секвенци коју би само могли да пожелимо: Спа-Зандворт-Монца. Да, тачно је, стварно ништа не успева као успех.

За почетак, у дивним и суровим Арденима, на најдужој стази у календару, киша нам је у суботу подарила драматичан подсетник на све оно што тако олако заборављамо када причамо о Формули 1. Док са једне стране мокра стаза као чаробним штапићем уравнотежи перформансе аутомобила и главну улогу врати момку за воланом - без обзира шта вози - па тако добијемо Нориса који доминира првим и другим делом квалификација те Расела који у нејаком Вилијамсу заврши у првом реду, киша једнако тако обрише сваку маргину за грешку па Ландо уместо да жали за потенцијалном пол позицијом на крају дана може само да буде срећан што је из мучног инцидента у Радијону изашао неповређен.

И не, нема потребе да после Норисовог удеса осећамо грижу савести зато што готово по правилу прижељкујемо кишу као моћни зачин који обичан оброк може да претвори у спектакуларну посластицу.

Ауто трке никада неће бити безбедне, јер вожња брзинама већим од 300 километара на сат, а поготово тркање, чак и у савршеним временским условима и на најмодернијим стазама са огромним зонама за излетање са собом носи ризике са којима се обичан човек за живота готово никада не сусретне. Али сваки од ових храбрих момака који је своју страст за тркањем претворио у животни позив то зна боље од нас и њихов је избор да нас упркос опасности из викенда у викенд задивљују својом вештином и неустрашивошћу.

Али зато, макар када се овакве ствари десе, могли би да се сетимо колико ризика ама баш сваки возач предузима кад год уђе у аутомобил, а то чини превасходно да би нас забавио. И у складу са тим, да мало више ценимо све ове шампионе независно од тога да ли, ограничени лимитима сопствених аутомобила, из недеље у недељу завршавају на зачељу, или се боре за подијуме и победе.

А у суботу су у томе били баш добри па смо тако уз неизвесну временску прогнозу добили и поштено промешан стартни поредак - иза Макса и Расела Рикардо дели други ред са Хамилтоном док их следе Фетел и Гасли - а самим тим и прегршт интересантних наратива за данашњу трку.

Колико у променљивим условима могу неки од возача који данас крећу са за њих неуобичајено високих позиција? Где ће на крају завршити Норис, Ботас, Перез или двојац из Ферарија, јер сви имају боље аутомобиле него што то њихов стартни пласман показује? Коначно, да ли ћемо, након што смо у Мађарској за то остали ускраћени данас видети наставак оног фасцинантног дуела Верстапена и Хамилтона који је на Силверстону потрајао само пар уводних кругова?

Не знам, и управо то је највећи квалитет овогодишње Формуле 1 - без обзира на стазу, временске услове или стартни поредак, коначни исход је немогуће унапред предвидети. Баш као што и треба да буде.