Руски медвед - Александар Карељин

Руски медвед, Александар Велики, Експеримент, само су неки од надимака које је током каријере имао вероватно највећи рвач свих времена Александар Карељин. Легендарни руски рвач поставио је такве стандарде у рвању па и самом спорту које је веома тешко достићи.

Човек који је освојио три златне и једну сребрну олимпијску медаљу, који је девет пута био светски и 12 пута европски шампион и даље је жива спортска легенда. Његов скор од 887 победа и само два пораза у професионалној каријери данас изгледа нестваран.

Висином од 190 центиметара, са 130 килограма мишића и снагом која се обично приписивала филмским суперхеројима, Карељин је суверено владао супертешком категоријом у рвању грчко-римским стилом. Набрајање медаља и победа, легендарних мечева и трофеја ни изблиза не може описати једног изузетног човека и сјајну личност каква је Александар Карељин.

Све је наравно почело у Сибиру, леденом пространству у којем опстају само најјачи. Карељин је рођен 1967. године у Новосибирску. На рођењу је тежио невероватних 6,8 килограма.

Како је у једном интервјуу рекао, имао је нормално детињство. У Сибиру је време проводио у игри, лову, волео је да се скија, док се бавио и веслањем. Отац, који је био камионџија, охрабривао га је да се бави спортом. У рвању се први пут окушао када је имао 13 година и од тада тај спорт постаје саставни део његовог живота. Велики утицај на Карељина имао је тренер Виктор Кузњецов, који је препознао Карељинов таленат.

Иако су му отац и мајка били нижи од 170 центиметара, Карељин се брзо развио у снажног тинејџера. Већ са 15 година достигао је своју пуну висину од 192 центиметра, док је веома брзо развио снажно мишићаво тело и велику снагу која ће му помоћи касније у каријери. Са висином од 192 центиметра и 130 килограма чистих мишића, Карељин је изгледао застрашујуће. Конституција каква није типична за супертешку категорију у рвању помогла је руском рвачу да успостави доминацију.

Карељин је 1985. и 1987. године био светски јуниорски првак, док је 1986. године освојио титулу јуниорског првака Европе. У руски олимпијски тим Карељин је ушао 1987. године, када и креће његов метеорски успон. Већ годину дана касније Карељин долази до прве златне медаље на Олимпијским играма у Сеулу. Након тога успеси се ређају као на траци. Пуних 13 година Карељин није знао за пораз на рвачком борилишту. Комбинацијом снаге, технике и брзине суверено је владао супертешком категоријом.

Ако се чињеници да је 13 година био без пораза (до 2000. године, последњи меч је изгубио 1987. године од Игора Ростороцког на шампионату Русије) дода и податак да пуних шест година у борбама није изгубио ни поен, онда се може наслутити о каквом се невероватном борцу ради.

Рвачком спорту у заоставштину је оставио и захват који је назван "Карељиново бацање". Горостасни руски рвач је противнике дизао из партера, држећи их за појас, и снажно их бацао преко главе о струњаче. Сличан захват је тешко изводљив у тежим категоријама, посебно у супертешкој где наступају такмичари тежи од 120 килограма. То је био само још један доказ скоро надљудске снаге великог Карељина.

Уз доминацију какву је имао у рвачком свету, наравно, уследила су оговарања и оптужбе (додуше иза леђа), да је допингован. Најсмелији су били амерички рвачи који никако нису могли да скину Карељина са трона. Поједини медији су чак спекулисали да је реч о руском експерименту, где су на Карељину испробавали нове методе допинга. Због тога је Александар Карељин и добио надимак "Експеримент".

На те оптужбе Карељин је одговарио тако што се након сваког такмичења добровољно пријављивао на допинг контроле.

На питање новинара зашто га зову "Експеримент", Карељин је дао легендаран одговор који најбоље описује његов однос према рвању: "Остали не разумеју, ја тренирам свакога дана онако како они никада нису тренирали ни дан у свом животу."

Ипак, ни ту се не види сва величина руског рвача. Подвиг који се граничи са стварношћу Карељин је остварио на Европском првенству у Будемпешти 1996. године. У полуфиналном мечу Карељину је пукао грудни мишић. Санирање повреде захтевало је компликовану операцију, али је Карељин ипак, на сопствену одговорност, одлучио да учествује у финалу, где је победио.

Колико је повреда била озбиљна најбоље говори чињеница да је руски рвач морао да буде оперисан одмах у Будимпешти. Све се дешавало само три месеца пре почетка Олимпијских игара у Атланти. Карељину је саветовано да мора да мирује најмање два месеца. Горостасни рвач наравно није послушао савет. Чим је изашао из болнице наставио је са тренинзима, само је замолио докторе да не објављују податке о операцији.

На Олимпијским играма у Атланти, Карељин је дошао до свог трећег олимпијског злата, рушећи све пред собом. На пет мечева Карељин није изгубио ниједан поен, док је у финалу савладао Американца Мета Гафарија.

О свом начину тренинга Карељин је више пута причао за многе спортске часописе, посебно оне специјализоване за борилачке спортове и боди-билдинг. Како је сам рекао, тренирао је шест пута недељно. Јутарњи део тренинга састојао се од трчања по шуми која се налази у предграђу родног Новосибирска, најчешће по снегу. Трчао је у око сат времена у просеку и прелазио раздаљину од десет километара.

Увече (понедељком, уторком, четвртком и петком) тренирао је технику и спаринговао са другим рвачима. Среда је била дан предвиђен за одмор, али како је рекао, специфичан вид одмора. Тог дана је обично играо рагби-кошарку (игра се у сали, слично је рагбију, само је уз све гурање потребно лопту убацити у кош). Субота је била дан резервисан за играње фудбала. То је била стандардна рутина, само се интензитет појачавао како су се приближавала велика такмичења. Наравно, део рутине је била и теретана где је вежбао по посебном систему који је саставио његов тренер Викториј Кузњецов.

Када је исхрана у питању, Карељин је рекао да му је највише одговарала традиционална руска кухиња. Никада није имао проблема са тежином, али се није ни преждеравао. Исхрану је мењао једино у периодима када је постио уочи великих верских празника.

Начин тренинга, исхрана, изузетна физичка снага и ментална чврстина биле су рецепт да се створи шампион. У појединим приликама знао је да критикује своје противнике који су давали себи рокове на којем ће га такмичењу скинути са трона. За разлику од њих, Карељин је имао другу филозофију: "Никада ми није био циљ да победим, већ да дам све од себе."

Са таквом филозофијом је ређао успехе али и утерао ривалима страх у кости. Чак је и сам признао да пред борбу често види страх у очима противника.

Када га је у једном интервјуу новинар питао ко му је био најтежи противник, Карељин је у шали одговорио да је то његов фрижидер. Руски рвач је купио нови фрижидер који је сам, обухвативши га рукама, пешке, степеник по степеник, попео на осми спрат до свог стана. Заинтригирао је све када је једном приликом рекао да он чак и није најснажнији човек у свом месту, већ да је било и снажнијих људи који се никада нису опробали у спорту.

Своју снагу, али и мудрост демонстрирао је у многим интервјуима и гостовањима на телевизији. Када је гостовао у емисији на једној руској телевизији, приликом уласка водитељ га је упитао да демонстрира неки рвачки захват. Карељин му је испружио шаку да га поздрави, снажно је стегао и продрмао. Уз болну гримасу водитеља, Карељин је тада рекао: "Ово је почетни рвачки захват јер свака борба у рвању почиње руковањем противника."

Након небројено рекорда, легендарних мечева и тоталне доминације, ера Александра Карељина окончана је на Олимпијским играма у Сиднеју 2000. године. Након три олимпијска злата освојена на Играма у Сеулу, Барселони и Атланти, руски рвач је неочекивано изгубио у финалу Олимпијских игара у Сиднеју.

У том финалу Карељин је изгубио од Американца Рулона Гарднера, којег је побеђивао неколико пута раније. Гарднер је освојио само један поен и то након што су судије неколико минута већале да ли да примене ново правило уведено неколико месеци раније. Након што су одгледали снимак, одлучено је да Гарднеру дају поен, који је успео да сачува до краја меча. Карељинов поглед на проглашењу победника многи су сматрали најјезивијим моментом у историји олимпијских игара. Ипак, руски рвач је спортски прихватио пораз, други у каријери, након којег је отишао у рвачку пензију.

Треба поменути да је годину дана пре него што је окончао каријеру Карељин прихватио изазов јапанског рвача Акира Маеде за професионални рвачки меч. Руски рвач је добио меч који је касније окарактерисан као ММА борба. Колику је пажњу изазвао сусрет два велика борца говори и чињеница да су своје новинаре имали и најпознатији амерички медији попут Њујорк тајмса (New York Times) и Спортс илустрејтеда (Sports Illustrated). Многи сматрају да је Карељин имао све услове да направ бриљантну ММА каријеру.

Занимљиво је да је све време трајања каријере Карељин остао веран Сибиру, тачније Новосибирску, где је провео читав живот. Нису га интересовали гламур Москве или Санкт Петербурга, као ни других европских или америчких метропола. Са породицом (женом, жерком и два сина) и даље живи у Новосибирску.

Након спортске каријере Карељин је почео политичку каријеру, као део Путинове Уједињене Русије. И дан данас он је депутат у Државној думи, где представља регион Новосибирска. У међувремену постао је и професор физичког васпитања и доктор спортских наука. У Русији, Карељин је награђен орденом Хероја Руске Федерације, једним од највећих признања.

Александар Карељин је и велики пријатељ Србије и наша земља је једно од ретких места где он воли дуже да се задржи. Годинама је Карељин промотер меморијалног рвачког турнира у Србији "Љубомир Ивановић Геџа". О нашој земљи и српском рвању Карељин има само речи хвале.

За све што је учинио за српско рвање, као и за помоћ српским манастирима и српском народу на Косову и Метохији, као и за остале заслуге, Карељин је прошле године одликован Орденом Светог Саве, највећим одликовањем које даје Српска православна црква. Орден му је у име патријарха српског Иринеја уручио владика сремски Василије.

"Захвалан сам патријарху српском и народу Србије која има улогу искреног чувара православља. Нека Бог чува Србије и Русију. Веза између њих је заиста посебна", рекао је Карељин након добијања Ордена.